Музејски саветник и археолог Душан С. Рашковић, одржао је 7. маја 2022. године,  импозантно предавање о налазима римског новца на подручју централног Поморавља, у Заједници српских клубова у Бечу, а на иницијативу Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“. Присутне је у име Заједнице, поздравио Лука Марковић, председник и обавестио их о активностима које Заједница спроводи, а односе се на очување спорта, музике и ћириличког писма. Како је истакао, малишани који играју фолклор у КУД „Бранко Радичевић“, имају прилику да након преба, два пута недељно, имају часове ћирилице. Тренутно је 38 ђака, који су распоређени у две групе. Почиње са радом и музичка секција. Марковић је нагласио да ће 4. јуна 2022. године у Бечу бити одржана фудбалска утакмица између фудбалера Заједнице и ветерана Црвене Звезде. То ће бити прави фудбалски спектакл, закључио је председник Заједнице српских клубова у Бечу.

Проф. Светлана Матић је у име организатора, између осталог, истакла да  се на подручју Републике Србије налазе нека од најстаријих археолошких налазишта у Европи. Поменула је локалитет Лепенски Вир, за кога археолози сматрају колевком европске цивилизације, јер пронађени остаци архитектуре и артефакти, датирају из периода између 6000 и 7500 година пре нове ере. Поменула је неке од најпознатијих археолошких  локалитета и туристичких атракција, као што су: Старчево, Сирмијум, Феликс Ромулијана, Трајанова табла,  Виминацијум, Медијана, Царичин град, Гамзиград. Присутне је упознала са богатом радном биографијом Душана С. Рашковића, истичући да је читав свој радни век посветио истраживачком раду и ископавању, на локалитетима, који су многима непознати, па је тиме његов допринос у откривању предмета и новчића на подручју Поморавља и обронака у околини Крушевца, тиме још значајнији.

У својој видео-презентацији, веома сажето истручно, Рашковић је посебан акценат ставио на нумизматику, као извор за познавање историјске географије централног Поморавља, античког и рановинзантијског периода.

Под појмом централног Поморавља, како је рекао, подразумевамо географски простор у ширем окружју „саставака“ – става Јужне Мораве, Западне и Велике Мораве. То је простор Поморавља од Параћина до Алексинца и околно моравско побрђе, од Јухора до Крушевачке котлине, до планине Ртањ и сокобањске котлине.

„Тема овог излагања је новац и то новац као извор познавања историјских процеса у временима сеоба и најезда „миграната“ из прошлости. Намера је приказати сеобе и најезде које су готово стална категорија живота у Поморављу. Издвојио сам два историјска периода сеоба и преслојавања друштва у Поморављу.Најпре, период пре саме историје или протоисторија, када су Келти и Римљани ушли у  борбу за плодну моравску долину. Други период кога дотичем, је велика сеоба народа, време када са истока у таласима, надиру, германска племена, Хуни, Авари и Словени. Новац је пронађен на локалитетима: Грабак у селу Почековина, Ратковац у селу Глободер, бедем у селу Маскаре, Чукар у селу Бољевац, Љиљаче у Бованској клисури, Селиште у селу Трњане, Праесидиум Помпеи у селу Рутевац, Праесидиум Дасмини у селу Нови Барачин“, истакао је Рашковић.

Након предавања, развила се врло занимљива дискусија. Душан С. Рашковић је истакао да је будућност ископавања у новим технологијама, али сваки археолог поред знања, треба да поседује страст, упорност и континуитет и мора да се буде на терену, а не у канцеларији.

Велика је вредност ископаних  предмета и новчића. Неки се налазе у приватним поседима, а неки у музејима у Крушевцу и Нишу.

Следеће предавање Душана С. Рашковића, које са нестрпљењем очекујемо, биће посвећено проналасцима крстоликих предмета, а који су пронађени на локалитету града Ниша.