У Бечу отворена изложба
о Душану Радовићу

Предлог АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ : Душку Радовићу – постхумно доделити Октобарску награду Града Београда

Поводом 100 година од рођења Душана Радовића, у Бечу је 12. маја 2022. године, на иницијативу АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, у просторијама Заједнице српских клубова, свечано отворена изложба „Био једном један лаф“. Ауторке изложбе Сара Ивковић Марковић, Виолета Ђорђевић и Олга Красић Марјановић су овом приликом, присутне упознале са целокупним пројектом, који је реализован у Библиотеци града Београда 2014. године. Од тада, па све до данас, ову културолошко-документарну изложбу о животу и стваралаштву великана наше књижевности и културе, за коју је дизајн приредила Снежана Рајковић, имали су прилику да виде становници, преко педесет градова у Србији. Изложба је до сада, била отворена у Софији и Будимпешти. У Бечу ће сви заинтересовани моћи да је виде до 12. јуна 2022. године.

Овај несвакидашњи културни догађај, отворио је Ђорђе Ђорђевић, ученик четвртог разреда, који похађа наставу на матерњем језику у једној бечкој основној школи. Он је присутнима говорио „Песму о плавом зецу“ и „Био једном један лав“. Његова професорка Светлана Матић га је овом приликом наградила својом двојезичном књигом поезије „Мајка“, објављеном на на српском и немачком језику. Ђорђе је побрао симпатије и громке аплаузе свих присутних, на радост својих родитеља који нису крили задовољство, па су им се у очима појавиле и сузе радоснице.

У име Заједнице српских клубова у Бечу, публику и гошће из Београда, поздравио је Лука Марковић, председник, изражавајући задовољство што ће ову изванредну изложбу моћи да види велики број Бечлија српског порекла, заједно са својим најмлађима. Свако ко жели може да дође сваким радним даном од 18 до 21 сат у просторије Заједнице и погледа ову величанствену презентацију живота и дела непоновљивог Душка Радовића.

Говорећи о животу, делу и биографији великог културног посленика, Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ је, између осталог, нагласила да „Душко Радовић, није био само српски књижевник, песник, писац, афористичар, већ и сценариста за игране и документарне филмове и уредник дечјих емисија и ТВ серија. Од 1976. па све до 1983. године, Радовић је уређивао култну емисију „Београде, добро јутро“. Написао је збирке афоризама и многобројна књижевна дела, која су преведена на многе стране језике. Треба посебно нагласити његове популарне књиге: „Капетан Џон Пиплфокс“, „Поштована децо“, „Смешне речи“, „Причамо ти причу“, „Тужибаба и још 9 једначина“, које су читане у свим републикама бивше Југославије.“ Истичући да је Радовић био „најбеоградскији“ писац, да је Београд и његове житеље годинама описивао, волео и у својим емисијама апострофирао, изненађује чињеница да није добио највише признање града Београда – Октобарску награду. Из тих разлога, како је навела, Аустријско-српско-културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ упутиће предлог Управи Града Београда, да постхумно одликује Душана Радовића, моралну громаду, вредног и креативног културног посленика, који је и данас актуелан и вредан сваког поштовања.

Сара Ивковић Марковић је подсетила да је Библиотека града Београда потписала Споразум о сардњи са Друштвом које води професорка Матић и да је ова манифестација, једна у низу коју заједничким снагама релизују, на радост многобројне публике у матици и расејању, а све у циљу очувања српског језика, културе и националног идентитета.

Виолета ђорђевић је врло надахнуто говорила о свих 30 плаката из којих се ова изложба састоји, описујући како је сваки појединачно настао. Захвалила се Светлани Матић и Луки Марковићу што је изложба успела да стигне до Беча. „Душково стваралаштво је за све генерације. Захвални смо његовом сину Милошу, што нам је помогао у раду и дао неопходне информације о свом оцу, које нисмо могли нигде у литератури да пронађемо. Због тога је у ову изложбу уткано толико душе и толико креативног рада и труда. Једноставно речено, Душко чега год се дотакао, то се позлатило.“

Олга Красић Марјановић, која је у својој богатој професионалној каријери, имала преко 50 ауторских изложби, изразила је задовољство чињеницом да се у Бечу негује богата српска традиција, с обзиром да су највећи умови из области српске културе и уметности боравили управо у  „царствујућој Вијени“, попут: Вука Караџића, Ђуре Јакшића, Ђуре Даничића, Бранка Радичевић и многи други.

Након врло надахнутог говора, прогласила је изложбу „Био једном један лаф“ и званично отвореном. Дружење је настављено и након официјелног дела програма. Присутни су разговарали са ауторкама изложбе, фотографишући се за успомену на корисно проведене тренутке уз фантастичне плакате, који представљају путовање кроз живот поштованог Душка Радовића.