У потрази за истином о мржњи неких страних земаља и неких државника, политичара, војсковођа, официра и војника, терориста, уметника, јавних личности, чак и неких спортиста, против српског народа и српске државе, стигли смо и до одговора да је зла судбина Срба, да страда у готово свим балканским и светским ратовима, да људским главама и у миру изолацијом и мржњом бива кажњен за своју борбу за слободу и независност, последица геополитичке позиције Србије.
Још је чувени др Јован Цвијић рекао да је Србија као „кућа на друму“. Смештена је на раскрсници три континента Европе, Азије и Африке и зато су је вековима походиле разне стране војске и владари, не би ли је унуштили.
У модерно време, током двадесетог века посебно, како рече историчар Миле Бјелајац, „Србија је историјски одувек била геополитичка мета великих сила, које се одлучивале о томе у каквој држави и са киме ће да живе Срби, а са киме не треба са живе“.
Данас се о Србима говори као насилном, чак геноцидном народу. Опет је политички оживела мржња америчке функционерке Медлин Олбрајт, а и хрватских политичара, који мрзе српску истину о њиховим усташама. Својом мржњом велике западне силе и њени владари читава два века покушавају да одлучују о томе ко и како треба да уништи српски народ и државу, јер својом геополитичком позицијом на југу Старог континента Срби (ненамерно) представљају зид заштите Истока од освајачких интереса Запада.
Тај политички интерес странаца да уклоне Србе са својих освајачких путева, није био изражен само потребом за освајањем територија и војног ширење свог царства, већ како рече др Чедомир Антић, и “личном и политичком мржњом према српском народу и држави”.
Има царева који су били тамничари српског народа (султан Бајазит, царица Марија Терезија). Има страних владара који су били идеолози зла и творци система за масовно убијање читавих народа, па и Срба (Адолф Хитлер и нацисти, Анте Павелић и усташе). Има непосредних извршилаца смрти (Макс Лубурић, командант усташког логора Јасеновац, Хашим Тачи, вођа албанских терориста).
Има држава и политичких вођа, који нису скривали своју мржњу према Србима (СССР и Јосиф Висарјонович Стаљин, Албанија и Ебвер Хоџа, Велика Британија и Тони Блер, САД и Хилари Клинтон, Џо Бајден).
Питали смо историчара Чедомира Антиће ко и зашто вековима покушава да мржњом уништи Србе?
“ Реч је о сложеном процесу, који је довео до тога да Срби стекну посебан положај у тој конструисаној „европској другости“. Срби су за западну цивилизацију једноставно народ који се много разликује”, одговара др Антић.
И наглашава да је антисрбизам (или србофобија,како су га некада звали), како је приметио Милорад Екмечић, “само рукавац русофобије”. И процесе мржње према српском народу треба пратитити и у том контексту.
“Ипак, ствари су много сложеније. Први ниво негативног односа странаца према Србима је везан за политику и религију. Српски народ је прешао историјске границе православља и постао део Европе, мимо воље владара Старог континента. Прво је у 8. веку, време када Срби нису били још на историјској сцени, дијецеза Илирик, са седишем у Солуну, одузета од Римске патријаршије (папе) од стране иконоборачких царева и више није враћена. А затим је у време Османске власти, православље заједно са српским народом, захваљујући Пећкој патријаршији, „пошло“ петстотина километара на Запад”, објашњава др Чедомир Антић.
Доказ за ову научну тезу историчара је да су Срби бранили и одбранили аустријску монархију од Турака и стигли у Беч, у коме је данас седиште епархије Српске православне цркве. И доказ је чињеница да су од свих православних народа Срби ушли најдубље у западни свет.
“Други разлог мржње неких странаца према Србима је културолошки. Срби су део једне цивилизације, православне, која је је током Османске власти остала више политички, него верски идентитет. Савремена Европа је заснована и на идејама просветитетља. Европљани су сматрали ту нашу цивилиазацију, заједно са Византијом и њеним наслеђем, као део мрачног, заосталог средњег века. Тиме још више перверзним је њихов став да Византија, по многим питањима, није била дисконтинуитет са Антиком, али је била цастрво хришчанске вере, као уосталом и све средњовековне државе нашег континента”, тврди историчар Чедомир Антић.
Данас у време пандемије корона вируса, када многе западне државе не желе да купе, увезу руску вакцину и њом лече свој народ, наш саговорник казује да је то део историјске политике и трауме Старог континента.
“Трећи разлог је мржње Запада према српском народу је улога Русије у нашој борби за ослобођење и уједињење српског народа и место Срба у сукобу са Аустроугарском у тренутку избијања Првог светског рата. Потом улога у ослобађању и сарадњи са СССР-ом током Другог светског рата. О Србима су погрдно као о “малим Русима” касније најчешће говорили Британци”, каже Антић.
По њему четврти разлог политичке нетрпељивости западног света према Србима је везан за савремене идеологије.
“Карл Маркс је ширио уверење да су Срби (али и Хрвати) “неисторијски народ, који је гушио Мађарску револуцију”. Коминтерна је судила о Југославији као једном од „темеља Версајске Европе“. Ту је и идеолошко уверење разних фашиста, да су Словени, а међу њима посебно Срби, расно инфериорини, али, ипак, историјски утицајни народ. Тако су мислили, на пример, Адолф Хитлер, Анте Павелић, Анте Старчевић и Алија Изетбеговић”, набраја др Чедомир Антић.
С краја 20. и почетком 21. века, услед еуфорије због победе САД и савезника против европског Истока у Хладном рату, догодило да се против Срба и Србије уједине САД, Руска Федерација, ЕУ, Турска, Иран и Либија. А да остале државе буду непријатељски неутралне.
“ Данас, можда више није тако, Србија је политички и привредни партнер Кине, Русије, Грчке, Шпаније, немачке, САД и других страних земаља. Ипак, велики део тековина србофобије је остао на политичкој сцени света. Неке велике западне силе нас Србе и даље не подносе само зато, јер смо народ који се много национално и политички разликује од других. Само зато што су Срби историјски посебан народа”, закључује историчар Чедомир Антић.

Др Марко Лопушина