Необична судбина Радомира Путниковића, књижевника, који је упутио 9.500 писама енглеским политичарима

НАЈБОЉИ СРПСКИ ЛОБИСТА У СВЕТУ

– Борећи се против лажи британских државника о српском народу Радомир Путниковић је постао жртва тајне служне МИ 5, која га прати и данас иако се не бави лобирањем за Србе

Др Марко Лопушина

Радомир Путниковић, британски Србин, писац басни и политичких есеја, најбољи српски лобиста на свету, који Британцима не да мира, јер им стално шаље поруке о свом српском народу, одлучио је д акод новосадској “Прометеја” објави други том својим писама британским владарима.
Наиме, писма која Радомир Путниковић нису могла да буду укључена у његову књигу “Искрено Ваш” из 2010. године, из различитих (опасних или поверљивих) разлога стављена у у сеф његовог адвоката, дочекала су време да буду објављена кад за то дође погодно време.
Међутим, необична судбина задесила је Радомира Путниковића, књижевника, који је упутио 9.500 писама енглеским политичарима. Борећи се против лажи британских државника о српском народу Радомир Путниковић је постао жртва тајне служне МИ 5, која га прати и данас иако се не бави лобирањем за Србе.
Још пре десет година представљајући на штанду “Прометеја” на Међународном сајму књига у Београду своју нову књигу “Искрено ваш” са писмима упућеним британским државницима и њиховим одговорима, аутор Радомир Путниковић из Лондона је, мало у шали, више у збиљи, напоменуо:
– Због ових писама и ове књиге мене и данас британски тајни агенти прате и прислушкују. Сматрају ваљда да сам опасан, иако више у Великој Британији не радим као српски лобиста. Сада сам само сатиричар.
Путниковић је син доктора димитрија Путниковића, пионира српске педагогије, Београђанин по рођењу, али светски издавач са британским манирима. Висок је, али благе нарави и трводоглаво упоран у својим намерама да каже истину о себи и свом народу. Због тога је почетком деведесетих запустио своју издавачку кућу и писање књига.
– Постао сам српски лобиста, јер сматрам да земљи из које сам потекао дугујем да станем у њену одбрану, како најбоље умем и знам. Дубоко верујем да је у грађанском рату у Југославији, српском народу учињена велика, историјска неправда. У писму од 18. маја 2004. лорд Карингтон ми пише: “Ви добро знате да ја сматрам да је Србима учињена неправда.” Неправда је мотивисала мој рад. Неистине и изречене лажи у Великој Британији, где живим, тицале су се и мене – искрен је Радомир Путниковић.
Путниковић је рођен 1936. године у Београду. Школовао се у Смедереву, Ужичкој Пожеги и Београду. Студирао је и играо кошарку на БУ. Одселио се у Енглеску 1970. године. Књижевни рад Радомира Путниковића посвећен је углавном књижевности за децу. Члан је Удружења британских писаца и Удружења књижевника Србије.
Почетком деведесетих Путниковић је почео да шаље британским политичарима, функционерима и парламентарцима писма у којима им је указивао на незнање и неистине, које су о Србији и Србима износили лондонски званичници и медији. Свако писмо је потписивао са поштовањем саговорника – “искрено Ваш Р. Путниковић”.
За две деценије дописивања са лордом Карингтоном, Маргарет Тачер, Тонијем Блером и другим политичарима Путниковић је написао и добио чак 9.500 званичних писама.
– На почетку рата био сам поражен чињеницом колико мало, а понекад никакво, знање о Југославији имају политичари у међународним круговима. Осим да Југославија постоји као држава, велики број политичара на Западу није ништа више знао о Југославији. Чак ни њен састав, ни имена република. А када бих ја рекао да сам Србин, многи политичари би мислили да долазим из Чешке, Бугарске, Словачке или да сам Пољак. Уосталом, један од обрзаовнаијих политичара ми је рекао да сво биртанско знање о Србији може да стане на полеђину једне поштанске марке – сведочи Радомир Путниковић о људима који су читаву деценију одлучивали о судбини српског народа.
Када је протествовао код једног функционера из Шкотске о нетачним наводима о Космету, овај је Путниковићу писао о злим српских херојима “Каравићу и Миладићу”, како је звао Караџића и Младића. Путнокивић је писао славном ББС-иу због лажаних вести о српским логорима у Хрватској, баронеси Вилијамс због неистине да су Срби силовали 50.000 муслиманки, лорду Педи Ешдауну јер је слагао д ана Космету живи “само пет одсто Срба”.
Критиковао је др Макшејна, министра за Европу у Британском Парламенту 17. јуна 2003 јер је обмануо парламентарце и енглеску јавност када је изјавио да је разлог убиства породице Столић у Обилићу, на Косову “породична свађа”, а не свирепи напад албански екстремисти.
– У име српске дијаспоре, 1992. године уложио сам жалбу Министарству за унутрашње послове, због тога што плаћеници из Велике Британије, посебно исламски добровољци одлазе у Хрватску и Босну, с једним јединим циљем да убијају Србе. Писмом од 1992. навео сам случајеве, као и консеквенце овакве политике. Велика Британија је прогласила себе неутралном у грађанском рату у Југославији. А после тога је Дејвид Овен најавио независност Косова – каже Путниковић, док говори о дуплим британским ставовима према Србима.
И британска премијерка Маргарет Тачер је у одговору на писмо Путниковића о страху српског народа у Крајини да се историја понавља, писала овом српском лобисти 3. децембра 1991. године, да су њој познати злочини које су Хрвати починили у току Другог светског рата над Србима, али да Хрвати имају право на селф-детерминатион.
– Дакле, сви народи у бившој Југославији имали су право на самоодлучивање, осим Срба! Ја сам се томе противио нудећи аргументе и доказе, али ми је Велика Британија одговарала како писмима са много стереотипа и неистина, тако и што су ме агенти тајне службе МИ 5 непрестано пратили и прислушкивали.
Често су се моја путовања у Србију и повратак у Лондон на граничним прелазима претварала у малтретирање. На аеродрому Хитроу цариници су ме држали четири сата и поред тога што сам имао уредну дозволу од Министарства за трговину да у хуманитарне сврхе пренесем протезу за једног борца који је изгубио руку у рату у Босни. Прегледан је део по део протезе, осамнаест делова, до самог полетања авиона за Београд. Другом приликом био сам сачекан на царини на истом аеродрому, одлучно одвојен од осталих путника као да сам криминалац. Кофер ми је био отворен, све ствари, сваки папир прегледан. Све је то учињено на очиглед реке путника која је пролазила поред инспектора царине који је вршљао по садржају мог кофера и путној торби – памти те непријатности Путниковић и данас.
И наглашава да је један број његових пријатеља с којима се сретао на путовањима или пак био у сталном контакту поштом, званично био опоменути да ућуте, да утишати свој глас против британских интререса или ћете изгубити своје положаје и посао.
– Моји телефонски разговори су прислушкивани. На то су ми скренули пажњу двојице чланова Британског парламента. Пошта ми је строго контролисана, јер није стизала на одређене адресе или је стизала с великим закашњењем – открива Путнуиковић како ради британска тајна полиција.
Ипак и под таквим притисцима Радомир Путниковић је наставио да пише британским политичарима и упозорава их да не говоре истину о српском народу и Србији. Добитник је многих књижевних награда (“Радоје Домановић”) и предлаган је за орден државе Србије.
Оригинална писма која су објављена или се помињу у књизи “Иркено Ваш” су депонована у Српској академији наука и уметности као историјски доказ политичког и медијског рата против Србије.