У историји Аустрије исписана су имена многих Срба, али свакако једно од најзначајнијих је име Пауле вон Прерадовић Молден. Ова Српскиња је аутор текста актуелне аустријске химне “Ланд дер Берге, Ланд ам Строме” (“ Земљо планина, земљо на рекама”).
Ова свечана песма има три строфе, а почиње строфом која је ода “хваљеној Аустрији”:
“Планинска земљо, земљо на реци, Богата пољима, земљо катедрала, Земљо чекића, богате будућности, Дом си многим великим синовима, Народа благословљена смислом за љепоту, Хваљена Аустријо, Хваљена Аустријо”.
Паула вон Прерадовић рођена је у Бечу 1887. године, али је добар дио детињства и младости провела у Пули. Наиме, онде је њен отац Душан Прерадовић служио као аустроугарски морнарички официр. Пула је са краја 19. века била главна лука Аустроугарске морнарице.
Отац Душан Прерадовић је са Немицом племићког порекла Хеленом Фалке вон Лилиенстеин имао петеро деце. Најстарија је била Паула, која је постала велика аустријска књижевница. У Пули је завршила средњу школу и писала прве песме на српском језику.
“Породица Предаровић је дошла у 18. веку из Србије у Аустроугарску. Њен најпознатији изданак био је аустријски генерал и писац Петар фон Прерадовић. Рођен је у Грабровници 1818. године. Школовао се у Грубишном Пољу, Ђурђевцу, Бјеловару и немачкој Војној академији у Винер Ноијштату. Следио је традицију свог оца Павла Прерадовића да постане аустријски официр. Генерал вон Прерадовић је службовао у Милану (1838), Задру, Ковину, Глини, Темишвару (1858), Араду и Бечу. У чин генерала унапређен је 1866. године”, прича нам Зоран Анеђелковић, писав хронике о аустријским Србима.
Генерал Петар Прерадовић постао је носилац племићке титуле “вон”. Аутор је драме „Краљевић Марко“, збирки песама „Посланица Шпиру Димитровићу“, 1843, „Првенци“, 1846 и „Нове песме“, 1851. Требало је да постане бан Хрватске, али се разболео и умро. Сахрањен је у Бечу 1872., а посмртни остаци су му пренесени на гробље Миргој у Загребу.
Његов син Душан није постигао очеву славу, али је наследио премићку титулу “вон”, коју је потом понела и његова ћерка Паула.
Породица Душана Прерадовића се 1914. преселила у Беч, где се Паула запослила као болничарка и упознала будућег супруга, историчара др. Ернста Молдена. Једно време су живели у Копенхагену”, али су се потом вратили у Беч. Ту су рођена њихова два сина. Када је господинин Молден постао главни уредник новина “Неуе фреие Прессе”. Њихов стан је био уметнички салон Беча, где су се окупљали уметници и интелектуалци.
“Паула Прерадовић је рано почела да пише, углавном текстове о историји своје породице и песме. Објавила је три збирке песама на немачком (“Далматинисцхе Сонетте”, 1933, “Лоб Готтес им Гебирге”, 1936, “Риттер, Тод унд Теуфел”, 1946.) И романе (“ Дие Версуцхунг дес Цолумба”, 1951, “Кöнигслегенде”, 1950, “Њиенер Цхроник”, 1945). Током рата нацисти су је хаписли, јер је била члан Покрета отпора. Крајем Другог светског рата написал је стихове песме “Ланд дер Берге, Ланд ам Строме” , казује хроничар Зоран Анђелковић.
Написала је о свом деди генералу песму “Песнику Петру Прерадовићу”. Док у романсираном животопису “Паве и Перо” из 1930. године описује трагичан живот деде Петра и његове прве супруге.
Текст Паулине оде “Земљо планина, земљо на рекама” је изабран на конкурсу аустријске владе 1946. године за свечану државну песму. Влада Аустрије је текст званично усвојила као државну химну 1947. године. Претпостављало се да је адаптирану музику за химну раније компоновао Волфганг Амадеус Мозарт, али према најновијим сазнањима музиколога, музика композиције свечане песме Аустрије потиче од Јохана Холзера.
Творац текста аустријске химне Паула вон Прерадовић Молден, једина је жена писац једне свечане државне песме на свету. Умрла је 1951. у Бечкој приватној клиници.
“Аустрија није заборавила ову Српкињу. Добила је почасни гроб на Бечком средишњем гробљу уз аустријске великане. На сахрани су су јој чланови чувеног хора “Бечки дечаци” отпевали аустријску државну химну. Република Аустрија је 1995. године, у знак захвалности Паули вон Прерадовић, издала поштанску марку са њеним ликом”, открио нам је публицста Зоран Анђелковић из Беча.
Године 2011. Влада Аустрије је, на притисак социјалдемократа и народњака за поштовање родне равноправности, извшила преправку и допуни своје химне и текста пресникиње српског порекла. Гласовима владајуће коалиције Социјалдемократске партије и Народне странке, као и странке Зелених усвојена је измена текста, према којој се више неће помињати само “велики синови”, већ и “велике ћерке”.

Марко Лопушина