Баба Мим учи младе америчке Србе историју Србије

– Иако има скоро осамдесет година Милана Бижић из Пенсилваније користи модерна средства комункација да допре до што већег броја људи. Њене сајтове посећује годишње три милиона Срба и Американаца.

Др Марко Лопушина

“Како сам срећна што могу да упознам ученике новог оделења веронауке у школи Свети Сава. Мислим да се зову Филип, Мирослав, Алекс, Саша, Петар и Арсеније. Хвала им што су изабрали свештенство за свој позив. Нека Бог благослови ове младе студенте!”
Ову су речи подршке које је професорка у пензији Милана Бижић из Питсбурга, недавно упутила младим студентима теологије, који похађају семинар о православљу у најлепшој српској цркви у Пенсилванији.
Њена порука завршена је поздравом и позивом:
“ Срећно вам било. Обавезно погледајте мој сајт: БабаМим.цом и поделите информације са својима код куће и са пријатељима”.
Већ три деценије госпођа Милана Бижић, која себе назива Баба Мим, преко три сајта и свог Фејсбук налога учи младе америчке Србе историју Србије, историју других отаџбинских земаља и историју Срба у емиграцији. Иако има скоро осамдесет година Баба Мим корсити модерна средства комункација да допре до што већег броја људи. Њене сајтове посећује годишње три милиона Срба и Американаца.
“Када смо ми амерички Срби пре тридесет година били приморани да се бранимо од западних агресора и када смо кренули у борбу за правду и истину у САД и Канади, приметила сам да млади овде нису били довољно информисани ни о историји нас досељеника, а ни о српском народу у отаџбини. Као патриота и члан Српског националног савеза (СНС) у Питсбургу и Конгреса српског уједињања (КСУ) из Сан Франциска покушала сам да на електронским страницама исписујем историју српског народа. И то се показало као школа историје за младе америчке Србе и све наше исељенике широм света” – прича нам Мим Бижић.
На њеним сајтовима, једна од првих лекција и историје, јесте хроника њене породице. Милана Мим Бижић је ћерка новинара и издавача Карла Милана Карајловића (1913-1995), који је објавио две дивне књиге “Њихови рани дани” ( Хис Еарлy даyс) и “Српски досељеници у Америци”( Сербиан сеттлерс ин Америца), 1984. године
Карло Милан је пак био потомак једног од пионира српског досељавања Самојила Карајловића, пореклом са Кордуна. Карло је рођен је у Питсбургу, а живео је са супругом у Тусону. Његова деца Милана Бижић, Александра Нолан и Ружа Гантнер су постали познати српски активисти. Био је уредник енглеске редакције “Американског Србобрана” (1952-53). Члан (1940) и секретар СНС, уредник и издавач (1948) часописа “Америцан Серб Лифе”, колумниста у “Спортланду”. И власник Фото студија “Карло”, у коме је урадио мноштво фотографија из српског исељеничког живота, које његова ћерка приказује на својим сајтовима. Међу њима је и њено венчање за господина Бижића у цркви Свети Илија у Аликуипа 1963. године. Њих двоје имају сина.
“ Српски досељеници су радили у челичанама Пенсилваније и рудницима у Аризони. Своје наднице трошили су прво у српским кафанама, а потом их носили кућама. То је мој отац све фотографисао. Нејговој колекцији слика додала сам моје снимке са великих српски скупова и манифестација. Недавно нам приказала фотографије са заседања Конгреса српског Уједнињења 1995. у Детроиту. На слици су Бора Милунтиновић, који је био олимпијски фудбалски тренер неколико земаља, укључујући Америку и Никола Ник Петровића из Мексика, један од најмлађих четничких бораца, који је помогао у спасавању 500 америчких и савезничких авијатичара. Био је финансијски чаробњак, лепо је свирао гитару и био урнебесно духовит да ниси могао а да га не волиш” – показује ми Баба Мим.
Милана Бижић је рођена 1941. године у Питсбургу. Одрасла у породици оца Милана Карла, публицисте, издавача и мајке Лауре (Мамула). Завршила је основну библиотекарску школу за обдарене ученике (1981.) Магистрирала је педагогију на Универзитету Питсбург (1994.) Била (1977/78.) општински начелник. Бавила се наставно-педагошким радом у основној школи у граду Севикли. А била је и супервизор дипломаца на Универзитету Питсбург (2013.)
Као државни чиновник била је образовни саветник Владе САД из области енергетике, школских часописа, комјутера, бизниса и музеја вазудхопловства и свемира. И заступник Офиса за патенте САД, заступник “Епл комјутера”, презентер програма “Учење и кумјутери”.
Толико је ангажована као друштвени и просветни радник, да јој је тешко да наброји сва задужења којима се бави:
“Члан сам Питсбурског друштва за индијанску уметност и члан Извршног одбора Друштва историчара Севикле. Нумизматичар сам и колекционар индијанске уметности. Председник сам Клуба нумизматичара “Орао”. Члан сам СНС и СПЦ. У управи сам многих културних институција и удружења у Пенсилванији. Писац сам и сарадник разних публикација (“Тајмс журнал”) и творац сајтова хттп://њњњ.бабамим.цом/, хттп://њњњ.мимбизиц.цом/
за информисање и едукацију америчких Срба” – каже Мим Бижић.
Коаутор је монографије “Српски национални савез” (2001.), која је објављена поводом стоте године од оснивања ове највеће српске организације у средњој Америци. Аутор је дела “Најпознатији Срби у Америци” (2014.), које је једно од најпосећенијих на њеном сајту. Међу најпознатијима су њени родитељи, њена рођака легендарна Анђа Мамула, али и српски великани Михајло Пупин, Никола Тесла, Карл Малден, Питер Маравић, Владе Дивац и други.
“У последње време расте интересовање за Србију и Црну гору, па сма ја на сајтовима објавила, на пример, приче о Копаонику, као дивној српској планини, о Ђердапу као колевци светске цивилизације и о манастиру морача као чувару православља. Ове приче су исписане као моје лично виђење, што привлачи посетиоце сајта, јер их не доживаљавају као сувопарну лекцију већ као путовање кроз историју њиховог српског народа” – тумачи нам Баба Мим.
Као педагог, друштевни радник и патриота Милана Бижић је награђивана и самим тим постала једна од најпознатијих Српкиња у САД. Награђена је титулом “Истакнута млада жена Америке 1976. године. потом је била добитник специјалне Награде части, награде Асоцијације за науку и технологију 1989. године и постала је носилац америчке титуле “Жена године”. Увршћена је у едицију “Ко је ко код америчких жена” 1995. године, у књигу “Ко је ко у српској дијаспори” и у “Енциклопедију српске дијаспоре”. Амерички Срби планирају да Милану Бижић предложе држави Србији за национални орден.