У Немачкој је почела школска година у Допунској настави на српском језику за потомке наших гастарбајтера. У школи у Берлину, настава се одвија у учионицама. Тако је и у Швајцарској, В.Британији, Норвешкој, Данској, Белгији, Холандији, Грчкој и Јужноафричкој републики, где је главна коориднаторка Биљана Букинац. Она је већ годинама самостални саветник у Сектору за средње образовање и васпитање и образовање одраслих Министарства просвете, науке и технолошког развоја. “Kао координатор задужена сам за девет држава Европе. Поред мене, постоје још две координаторке. Блаженка Тривунчић, задужена за Француску, Италију и Словенију, а Татјана Поповић, координира две покрајине Баден-Виртемберг и Баварска у Немачкој. Настава на српском језику се организује у дванаест земаља света, где живе и раде наши људи.  У школској 2020/21. Години, наставу на српском језику, похађало је око 5000 ученика“, обавештава нас координаторка Биљана Букинац, у чијој су ингеренцији школе са 2.900 ђака. Прошлу школску 2020/21. Годину, Министсрствао просвете Србије,  почело је  са  новом  наставом у Словенији. Ове школске године 2021/22. покренута је нова настава на српском језику у Холандији. Минстарство спољних послова Србије најавило је и отварање донупсне наставе у Русији и у САД. Kоориднаторка Биљана Букинац нам каже да у суштини образовно-васпитни рад у иностранству организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС, а реализује се у сарадњи са Министарством спољних послова РС и уз  подршку  надлежних дипломатко-конзуларних представништава. „Настава на српском језику у иностранству је прописана Законом о основама система образовања и васпитања и практично је део образовног система Репубилке Србије. У оквиру наставе, спроводи се посебан програм образовања у иностранству, који подразумева изучавање три предмета који имају национални карактер: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа. Ради се о допунском образовању које за ученике српског порекла није обавезно, али им даје  могућност да негују српски језик, уче о историји и традицији  српског народа. Неговање двојезичности, такође подстиче развој личних, социјални и комуникацијских вештина и тиме ствара шансу за успешнији професионални развој наше деце у интеркултуралној средини. Образовање на српском језику у иностранству је за ученике бесплатно и финасира се из буџета Републике Србије. Полазници имају школске књижице, а на крају школовања добијају званична сведочанства и дипломе Републике Србије“, каже коориднаторка Биљана Букинац. Допунска настава на српском језику одвија се у дијаспори и при храмовима Српске православне цркве или при удружењима у расејању, са том разликом што они не издају сведочанства. Kако смо сазнали, у Бечу држава Аустрија нема српске допунске школе, али је показала интересовање да се уведе овакво српско образовање. Било је и прича да Аустрија предлаже да у Бечу отвори и Гиманзију на српском језику. Преговори две стране, аустријске и српске око ових предлога нису окончани. „У тих дванаест држава, где имамо допунску наставу на српском, изводи око 50 мотивисаних и посебно обучених наставника (опет немам тачне податке била сам задужена за 32 наставника у осам држава, а ове године за 39 наставника у 9 земаља). Сви ангажовани наставници имају потребно педагошко образовање и сви су професори разредне наставе, професори српског језика или евентуално професори страног језика. Настава се одвија једанпут недељно у учионицима домаћих школа, али се понекад користе просторије при Српској православној цркви или удружења наших грађана. Велика пажња посвећује се и слободим активностима и у том сегемнету рада остварујемо добру и квалитетину сарадњу са многим институцијама у Србији”, каже коодинаторка српских школа у расејању.

Наши ученици у школама, уз подршку њихових наставника, учествују у многим пројектима, конкурсима, такмичењима и на тај начин јачају везу са матицом. Поред много других, наши партнери у остваривању слободинх активности  су: Kрос ​РТС-а, Народни музеј из Београда, Библиотека града Београда, Дечији културни центар, Kултурни центар Чукарица, Природно-математички факултет из Ниша, Удружења наставника српског језика и музичке културе и др. У овим школама се обележавају државни и верски празници и организују многе манифестације културе и спорта.Ове године ученици и наставници Допунске наставе на српском језику у  Грчкој, Немачкој, Швајцарској, В.Британији, Норвешкој, Белгији, Данској и Јужноафричкој Републици, обележили су Дан државности кроз реализацију заједничке активности               „ Виртуелни школски хор – химна Боже правде“. Идеја за ову активност потекла је од наставнице Љубице Покрајац, која оставрује наставу на српском језику у грчкојпокрајини Тесалија, у градовима у Волос и Лариса. Одазвало се укупно 230 ученика, а њихове појединачне снимке, Љубица Покрајац  је објединила у један јединствен снимак. Продукт ове заједничке активности је виртуелни школски хор, у којем учествују ученици од севера до југа Европе, па све до Јужне Африке. „Настава на српском језику у Европи, почела је у свим групама као непосредан рад у учионици. Одлуку о начину наставе на српском језику у иностранству, доносе надлежне институције земаља у којима се одвија настава и верујемо да ћемо и даље имати прилику да наше ученике виђамо у учионицима као природном окружењу за учење”, изјавила нам је  Биљана Букинац. Kао координаторка образовно-васпитног рада у иностранству, Биљана Букинац је постављена решењем министра просвете у августу 2018. године. По професији је професор немачког језика. Kао наставник је радила 18 година у неколико београдских основих школа и гимназија. Од 2003. године ради у Министарству просвете и има звање просветног и самосталног саветника, а потом као координатор инклузивног образовања за Београд. Од 2005. до 2008. године Биљана Букинац је радила као наставник у Допунској настави на српском језику у Штутгарту. Искуство које је стекла у наставној пракси, значајно јој помаже у обављању послова координаторке. “Од марта 2020. године када се цео свет суочио са пандемијом, наша настава нашла се пред новим изазовом, како у измењеним условима које прописују надлежне институције земаља домаћина, организовати наставу и деци омогућити учење. Захваљујући добро развијеним дигиталним компетенцијама наших наставника, врло брзо смо организовали наставу на даљину, часове смо реализовали  „уживо“ преко зоом или гооглемеет платформе, а ученицима смо достављали материјале и давали повратну информацију о напредку преко гоогле  учионице. Kомбинација ова два модела „онлајн“ наставе, дала је добре образовне резултате и омогућила континуитет у учењу. Kако би унапредили квалитет наставе на даљину, наставници су у мају 2020. године похађали „онлајн“ семинар „Дигитална учионица“, који је организовао Завод за унапређивање образовања и васпитања. Обучени да користе разноврсне дигиталне алате и дигиталне образовне ресурсе, наставници су припремали занимљиве „онлајн“ часове на којима су ученици имали прилику да учествују у квизовима, анимацијама и буду активни на један другачији начин”, објашњава нам коориднаторка Биљана Букинац.

Марко Лопушина