На данашњи дан, 12. маја у Београду је рођен Влада Дивљан, српски рок музичар који
је имао надимак „Машинвоођа културе“. Да је жив имао би 63 године и сигурно
био легенда европске популарне музике. У својим најбољим годинама био је
емигрант и исељеник. Нажалост, преминуо је у Бечу 5. марта 2015. године.
Дивљан, музичар, композитор, вођа оркестра “Идоли” напустио је деведесетих
година прошлог века ратом опскрхан Београд и преселио се у Беч. У аустријској
прстоници је живео, како су београдски новинари приметили, не само своје
уметничке, већ, уз супругу Дину Ђуровић Давичо и синове Стевана и Павла – и
породичне дане. Истраживао је нова поља у којима би могао да се огледа.
Рођен је у Београду 1958. године, у херцеговачкој породици, која му је
омогућила да са десет година добије мандолину. Са другарима формира трио
“Фараони”, па Холие”, “Дечаке” 1979. Прославио се са “Идолима” од 1980.
године. Иако академски образован био је музичар улице, композитор филмске
музике и машиновођа београдске подземне културе, говорили су новинари за
Дивљана. Прославили су се песмама “Маљчики”, “Ретко те виђа с девојакама” и
албумом “Одбрана и заштита” 1996. године.
У то време, Дивљан је већ био први пут избеглица. Емигрирао је 1991. у
Аустралију. Тамо се оженио са Рут Делеон и живео са њом до 1997. године. И
завршио Филмску академију Почео је да свира рок песме са локалним бендовима,
сарађивао је са Макс Шарамом и радио је на српској локалној радио станици.
Будући да је радио на филмском музици , укључен је у Друштво композитора
филмске музике и 1996. године почиње студије на Универзитету у Сиднеју , на
студијама за звук филмске академије. Добио је награду “ Аудио еxцелленце” од
стране Ампекс Kорпорејшна за кратак филм “ Флyинг Овер Мотхер”, за који је
урадио музику и звук. Такође је награђен од ЦБС-а за кратки филм без
звука “ Дрип” .
Током кратког боравка у Југославили ,крајем 1995. и почетком 1996.
основао је “Олд Старс бенд” који су чинили Александар Шандоров (клавијатура),
Зденко Kолар (бас), Срђан Гојковић Гиле (гитара, вокал), Марко Миливојевић
(бубњеви) и Борис Буњац (удараљке). Бенд је одржао два концерта у Новом
Саду у Студију М, 18. и 23. јануара 1996. Материјал који је снимљен на
концертима је објављен на албуму “ Одбрана и заштита” .
Дивљан се вратио у Аустралију у јануару 1997. када је сарађивао са
клавијатуристом групе “ Леб и сол ”, Kирилом Џајковским. Тада је већ био
афирмисан као глумац у три филма (“Дечко који обећава”, као композитор филмске
музике у пет пројеката (“Шест дана јуна”, “Kако је пропао рокенрол”, “Црни
бомбардер”) и као солиста са својим албумом.
Србија му се и даље није свиђала као место боравка. Емигрирао је у Аустрију
1999. године. Због својих личних и друштвених разлога, како је јавно причао:​
“ Из Југославије смо отишли јер смо, на неки начин, морали. У Београду смо
живели од јесени ‘97. до пролећа ‘99. “Нисмо се снашли” у свом граду, јер се
годинама не исплаћују ауторска права, пошто не постоји ни П од правне државе,
пошто не припадам, нити сам близак ни једном од кланова, који контролишу живот,
пошто желим да радим свој посао, а њега заправо нема, јер неки други укуси
улазе у неке друге мирисе и пошто и сам почнем да западам у специфицну
летаргију. У Бечу су се, прилично изненада, стекли доста пристојни услови за живот и
рад. Осим тога, географски положај га чини погодним за све оне, који проналазе
било какав интерес на територији бивше Аустро-угарске монархије или
СФРЈугославије.
Том осећању немогућег живота у отаџбини, Влада Дивљан је 2000. године
посветио албум “Све лажи света”, који потписује са “Олд старс бендом”. И
говорио:
“ Октобра ‘98, у време прве претње бомбардовањем, у Студију М при
новосадском радију приводили смо снимање ЦД-а крају, тако су и доспеле Аир-
раид сирене у песму “Ново време” (обрада групе “Булдожер”). Саме песме су
разлицитих узраста, пар њих вуку корене цак из давне ‘82. или ‘83., а има и потпуно
нових, тачније две-три године старих песама. Пун назив албума је, у ствари, “Све
лажи света и друге љубавне песме”, но “љубавне песме” су потонуле.
Свој живот видим у свом свом сјају и беди, успонима и падовима. Памтим
многе изузетне људе и догађаје, има ствари и људи, које бих радо и заборавио, но
и они свему томе дају одређени шмек. Свестан сам и да је много времена
изгубљено због различитих врста репресија којима смо стално били излагани кроз
деценије, а које ваљда долазе и по некој заслузи, а истовремено сам срећан сто
сам, одрастајући на Балкану могао лично да осетим и дах протеклих столећа и
великих комешања у свету”, причао је Дивљан.
Он и супруга Дина су се снашли у животу. Добили су у Бечу двоје деце. Kад
се чинило да су се коначно средили, Дивљан је дознао да болује од рака и
да му никакав третман не може помоћи. Знао се чак и да се шали на
рачун своје ситуације.
У Аустрији је Дивљан непрестано радио. Свирао је рокенрол у “Невладиној
организацији” и “Љетно кино бенду”, са којима је гостовао по бившем простору
Југославије. Снимио је кратки филма “ Флyинг Овер Мотхер ”, у коме игра
космонаута и коме је аутор музике. Писао је музику и за филмове “Дунав,
Дунав”, “Kосовски дневник”, “Чекај ме сигурно нећу доћи”, “ Тхе Лонг Роад
Тхроугх Балкан Хисторy ” и 2013. године за филм “Балавица”.
Тада је већ био озбиљно болестан. Ипак, креирао је нови музички пројекат
“Машиновођа културе”. Није успео да га реализује до краја, јер је преминуио у
57. години живота.
Марко Лопушина