У Србији се данас обележава Дан српске дипломатије. Влада Републике Србије је 2015. године донела Одлуку о установљењу Дана српске дипломатије. Оснивање Kњажевске канцеларије иностраних дела 1839. године се сматра почетком професионалне дипломатије у Србији и то је претеча настанка данашњег Министарства спољних послова Републике  Србије.

 Аврам Петронијевић, лични секретар Милоша Обреновића , био је на челу прве институције надлежне за спровођење спољне политике, тадашње Kнежевине Србије, која је у доба оснивања, имала 13 чиновника. У то време, Србија је имала представништва, једино у Турској,  Русији и Аустрији. Данас имамо дипломатска представништва на свим континентима и у многим државама света.

 У делу „Дипломатски протокол“ Зоран Вељић истиче  да је „задатак дипломатије да прати, унапређује и остварује међународне односе, отклања и решава неспоразуме и проблеме у односима субјеката међународног права и међународних односа“.

 Дипломатија није само позив, већ и начин решавања неспоразума и спорова кроз договоре и компромис. Она је вид промовисања сарадње и пријатељстава између држава и народа.

 Србији су данас,  неопходне нове генерације дипломата, које ће поседовати широке видике, утемељена знања, толеранцију и професионализам. Неопходно је да познају светске језике, посебно да знају језике земаља у којима ће представљати своју земљу,  али и да владају информатичким вештинама. Иво Андрић је истицао  да доброг дипломату чини идеалан сразмер његових позитивних особина, пре него вредност сваке од тих особина појединачно.

 Како истиче историчар Огњен Караноцић, дипломатском службом, у периоду између два светска рата, Иво Андрић се сврстао у ред српских интелектуалаца, у првом реду књижевника, попут Јована Дучића, Бранислава Нушића, Милана Ракића, Милоша Црњанског, Светислава Басаре, Душана Ковачевића, Виде Огњеновић и других, који су свој приповедачки дар ставили на ползу националне безбедности свог народа и државе.

 Тренутно у Аустрији, амбасадор Марко Благојевић представља Републику Србију, у којој према неким проценама живи преко 300 хиљада Срба. АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ се кроз своје многобројне културне манифестације бави културном дипломатијом.

 Због тога сматрамо да је неопходно да се у Бечу, највећем граду српског расејања, отвори Српски културни центар, који би објединио све српске интелектуалце, културно-уметничка друштва, српска удружења, уметнике, истраживаче, издавачку делатност и на најбољи начин омогућио да се Аустријанцима прикажемо као народ са богатом културно-историјском баштином и да очувамо свој културни, језички, верски и национални идентитет. Надамо се да ће нам у остварењу овог циља, пре свих, помоћи председник Србије Александар Вучић, као што је омогућио да, између осталих земаља, у Подгорици, засија „Српска кућа“ посебним сјајем, на чему му искрено честитамо.

 Честитамо свим представницима дипломатије и надлежном Министарству спољних послова Републике Србије њихов дан – Дан српске дипломатије. Живела Србија!

 Срдачно,

 Академик проф. Светлана Матић, п редседница АСКД Вилхелмина Мина Караџић” – Беч                                        Беч,  29. мај 2025. године