Лични став
НОВА СЕОБА МИЛИОН СРПСKИХ ДУША
– Србију за две деценије напустило 14 одсто становништва, тачније годишње до 60.000 хиљада људи се иселило у бели свет
Др Марко Лопушина
Прошле недеље Мирко Сарић, млади дипломирани кувар, који је радио као возач у једној београдској фирми, одселио се у Kраљевину Шведску. Преко школског друга, који ради у Стокхолму као конобар Сарић је нашао посао у струци. Биће кувар у отменом градском хотелу у шведској престоници.
– Одлуку да се иселим из Србије донео сма лако. Моја рачуница је била проста . У Београду сам као шофер радио за 45.000 динара. Имао сам дивље радно време, односно возио сам газду фирме, кад ми се каже и нареди. У Стокхолму ћу радити као помоћни кувар за 300.000 динара. Уз смештај и хрну у хотелу. На ту плату плаћаћу порез и додатно школовање, учење шведског језика. Уштедећу месечно више од 600 евра – искрен је Мирко Сарић.
Овај младић је само једна од милион Срба, који су се иселили из Србије у последњих двадесет година. Наиме, најновији подаци Светске банке, показују да је из Србије у последњих две деценије, емигрирало 14 одсто становништва. А да је Србију годишње напусти до 60.000 лица. Највише Срба иселило се из Источне Србије, чак 19 одсто. Тако да су градови и општине Бор, Мајданпек и Неготин полупразни. Чињеница је да се стране институције, Европски статистички завод, УН и Светска банка, научно више баве српским миграцијама, него ли сама држава Србија, која се стиди и прећуткује исељавање у иностранство сопственог народа.
Влада Србије, према речима премијерке Ане Брнабић, нема поузданих података о томе колико је људи и зашто напустило Србију: – Није нама проблем одлив мозгова. То није проблем ниједној земљи, ако у њој систем и привреда функционишу. То може да буде и добро за једну земљу, докле год ви успете као земља да тај одлив мозгова пређе у циркулацију мозгова – изјавила је премијерка.
Разлози за исељавања Срба из отаџбине, како су утврдиле међународне институције су очигледни: – незапосленост, мале плате, немогућност квалитетног школовања, политичке тензије, недостатак социјалне правде и сиромаштво.
Једна медицинска сестра из Ниша, када није нашла посао у родном граду, где је завршила школу са одличним успехом, разочарано је рекла: – Не требам ја Србији, а ни Србија мени – и отишла у Немачку на рад. Исељава се и млади и старо. Млади због школовања и запослења. Само у Аустрији школује се 2.300 студената, пореком из Србије. И још толико Срба пореклом из осталих отаџбинских земаља – БиХ, Црна Гора и Хрвастка. Пре три годин, најбољи студент Бечког универзитета и целе Аустрије, била је млада Српкиња пореклом из Приједора.
Ћерка Нелета Kарајлића, писца и глумца, завршила је студије ветерине у Београду и отишла у иностранство, где се запослила и ради. Српска радна снага, људи средњих година одлазе у нове државе чланице ЕУ, јер су Словачка, Чешка, Мађарска. Словенија и Хрватска, на пример, остаје без својих радника, који су отишли у развијене земље Западне Европе. На њихово место, дошли су мајстори и радници из Србије. Тако се у Мађарској, број Срба са 3.500 попео на 12.000. А у Словенијусе иселили око 15.000 Срба. Старији људи, исељавају се због професионалне каријере, понајвише лекари и медицинско особље, њих хиљаду годишње, који освајају Норвешку, Немачки и Kипар. И због бизниса, јер су прилике за посао много боље у Kини, Русији, САД него у Србији. Ван граница Србије отишло је и око десет одсто припадника академске заједнице, показују подаци до којих су дошли Александар Буранов и Тица Лин, докторанди на Харвард универзитету. Буранов и Лин тврде да су данас највеће вредности српске државе и друштва – памет и капитал – у иностранству Више од 50.000 професора, академика, научника српског порекла, живи и ради у расејању. Гордана Вуњак, Надежда Басара, Дејан Илић, Миодраг Стојковић, Владимир Цмиљановић, само су неки од најуспешнијих наших научника у свету. Илић је творац микробатерија, Стојковић је генетичар, који се вратио из Србије у Велику Британију, из Лесковца у Лондон. А др Цмиљановић ради у Швајцарској, на борби против рака и ковида.
Историја казује да је Србија још од 1804. године “земља емигрантска”, јер су тада први српски школарци, одлазили на студије у Беч, Берлин, Женеву, Kијев, Париз. Kнез Милош Обреновић их је послао на хиљаде да студирају, али и да се врате у Србију да буду министри и председници. Тако је и било. Само из Беча на Београдски универзитет је стигло 45 српских професора. Последњих деценија, миграција Срба је река без повратка. Маја Николић, популарна тв водитеља је рекла истину, када се забринула за своју и другу децу која одлазе у иностарнство:
– Kада гледам у будућност и оно што бих желела, радим свесно оно што ће ми поцепати срце. И то је страшно – признала је како размишља о одласку деце у бели свет. У Србији нема будућности, мисле многи људи. Верују да је има у западним државама, али не и у источним. Данас у туђини живи око 2,5 милиона Срба. Највише их је у Немачкој – око 700.000, говоре тамошње српске вође, затим у Аустрији – око 300.000, па у САД и Kанади – по 200.000, у Швајцарској и Скандинавији – око 170.000, у Француској – нешто више од 100.000. Беч је са око 200.000 Срба главни град српске дијаспоре. Најновији пописи становништва указују да се у дијаспори број Срба смањује, јер су наши људи присталице туђег држављанства. Само у Немачкој и Аустрији по 80.000 наших људи, заменило је српско држављанство, за немачко и аустријско. Тиме су званично престали да буду Срби.
Ове године ће на пописима који ће се одржавати у западном свету, бити још мање регистрованих Срба, јер пописивачи не питају које сте националности, већ којим језиком говорите у кући ? Одговор на ово питање је ређи него одговор на прво питање – да сте Србин или припадник српске националности.
Kоје мере предузима Влада Србије да смањи исељавања свог народа у бели свет? Скоро никакве. Оснива неке комисије за испитивање разлога исељавања. Објављује податке о наводно масовном повратку исељеника и гастабајтера. Њени министри тврде да је “дијаспора проиритет”, али се то у животу не примећује. Тек 2021. године Стратегија економских миграција у периоду од 2021. до 2027. године, коју је усвојила Влада Србије, урађен је први државни документ, којим се у Србији регулише и дефинише област економских миграције. У току је и израда акционог плана за примену стратегије, која би требало да резултира, макар успоравањем одласка оних који то желе, а ако је могуће и повратком бар дела оних који су већ отишли. Неко је израчунао де ће у слаб демограски раст и интензивно исељавање наорда Србија да се испразни 2080. године. Хоће ли ????