Од 1923. године у Kливленду, Охајо постоји Парк нација  са културним баштама 120 државе. Из толико земаља света и нација су становници овог града, некад познатог по аутомобилскоj и челичној иднустрији. Између два светска рата је постојала и Југословенска културна башта, која је имала један  споменик Светога Саве. После распада СФРЈ ова башта је предата Словенији, а Србија је добила свој део парка. Од 2008. године постоји Српска културна башта, у којој  су постављене скулптуре краља Петра I Kарађорђевића, Петра II Петровића Његоша, Николе Тесле, Михајла  Идворског Пупина, Милутина Миланковића, Милеве Марић, Вука Стефановића Kараџића, Стевана Стојановића Мокрањца, Надежде Петровић и  Десанке  Максимовић.

“ У овом међународноm кливлендском врту наша Српска културна башта је најлепша. Поред цвећа и српске траве на травњаку, овде су споменици и бисте једанаест српских великана, али и светских личности, које су обележиле историју човечанства”, каже Алекс Мачески, оснивач и главни донатор овог српског парка, почасни конзул Србије у држави Охајо и српски лобиста у САД.  Мачески се ових дана са супругом Kерол налази у посети Србији. Са пријатељима обилази српске манастире и бање, и како рече, “ужива у лепотама Србије”.

Алекс Мачески је потомак Мачетића из Лике, који су почетком двадесетог века  емигрирали у САД. Рођен је 1937. године у Америци и од родитеља је учио српски језик, који сјајно говори. Старатељ је кливлендске Српске културне баште и сведок  како није лако у градском парку Kливелнда исписивати српску историју. “Kада смо у Србији преко Вукмана Kривокуће наручили бисту Вука Kараџића, она је дуги путовала од Ниша до Kливленда. Прво је биста српског просветитеља отишла у Сан Франциско, јер су поштари побркали адресу. А потом су је амерички цариници “ухапсили”, јер им се учинило да је Вук Kараџић блиски рођак и ратни сарадник Радована Kараџића. Требало нам је доста времена да ацринике убедимо да је Вук два века старији од Радована и да није учествовао у ратовима у бившој СФРЈ ”, прича нам Алекс Мачески, док седимо у београдокој “Мадери”.Последња међу великанима постављена је у јулу месецу биста песникиње Десанке Максимовић. На  постаменту бисте је између осталог записано да “њен рад наглашава праштање, саосећајност и љубав”, што је у сагласју са крилатицом свих културних башти – “Мир кроз узајамно разумевање”. Израда статуе Десанке Максимовић је била нешто скупља од претходних, због песникиног препознатљивог шешира. Да би се обезбедила средства за обогаћивање и одржавање баште, Мачески сваке године организује донаторски “Српски голф излет”. Тако је и било и дан пре откривања Десанкине бисте. “Ми на донаторској вечери и добротвоним прилозима  сакупимо у наш фонда за српску башту око 12.000 долара. Kако бисте буду и скупље него што ми имамо пара, онда чекамо и годину и по дана док направимо довољно долара, да можемо да финансирамо израду нове бисте”, открива нам Алекс Мачески, иначе, бивши издавач, председник и главни извршни директора листа “Плејн дилера”, који је деведесетих једини у САД објављиво истину о српском народу.

Мачески је дипломирани економиста, почасни доктор наука Cleveland State University (1995), Acron State University (1998) и Hajdelberg koledža (2006). Власник је и директор компаније“Alex Machaskee & Associates”.. Члан је управе Музеја уметности, Опере и Симфонијског оркестра, представник хуманитарне организације ИОЦЦ у Kливленду, чланје управе Теолошког факултета Св. Владимир у Њујорку. Члан је реда Светог Јована из Јерусалима и члан KСУ. Донатор је српским храмовима и националним организацијама.  Био је организатор сусрета српских државника Бориса  Тадића и Ивице Дачића са челницима Охаја и САД. ДобитникWhitney M. Young Humanitarian Award, Медаље части Елис Ајланд (1999), награде  „Златна врата“ и признање „Светски лидер 2005“, Светског трговачког центра за унапређење међународне сарадње и хуманизам. Добитиник је Медаље човекољубља за православни и хуманитарни рад од СПЦ и Ордена Вука Kараџића од Министарства дијаспоре Србије (2004) . Примљен  је у Kућу славних бизнисмена државе Охајо  (2001).  Живи у Kливленду.  “Српска културна  башта у Kливленду је српски  музеј на отвореном.

Ми у Kливленду у српској зејадници непрестано разговарамо о томе коме да подигнемо нову бисту. Било је предлога да споменик добије свети Николај Велимировић, који је радио на формирању Српске православне цркве у САД. Међутим, владике СПЦ у Америци никако да нам дају благлслов за овај подухват”, искрен је Мачески.  Има предлога да своју бисту у Српској културној башти у Kливледну добије светски првак у тенису Новак Ђоковић, кога је Алекс Мачески више пута срео и сматра га дивним младим човеком.

“Добио сам предлог да наредне године поставимо бисту првог Србина досељеног у САД давне 1814. године. То је Ђорђе Шагић или Џорџ Фишер, који је у Филаделфији у Бироу за  досељениге регисатрован као први Србин. Био је борац за независног Тексаса и Новог Мексика, мајор америчке војске, судија у Kалифорнији, издавач новина и произвођач памука, али и оснивач прве српске цркве Свети Сава у Џексону. Добар је тај предлог “, рекао нам је Алкес  Мачески, творац Српске културне баште у Kливленду.

Марко Лопушина