На позив Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“, а уз подршку Заједнице српских клубова, у Бечу је 25. септембра 2020. године, проф. Др Предраг Ј. Марковић, историчар из Београда, одржао предавање на немачком језику: „Улога Срба у развоју европске културе“.Присутне је у име Заједнице српских клубова у Бечу поздравио г. Лука Марковић, председник, у чијим просторијама је и одржан овај значајан скуп.
О богатој радној и професионалној биографији проф. Марковића, присутне је упознала проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“, нагласивши да је он један, према подацима Народне библиотеке Србије и JSTOR претраживача, од најцитиранијих српских историчара.
Говорећи о доприносу Срба европској цивилизацији, Проф. Марковић, између осталог, је истакао: „И када помињемо културу и цивилизацију, умемо да будемо неправедни према својој прошлости. Умемо да користимо изразе „некултуран“ и „нецивилизован“ и „Србин“ „Балканац“, као синониме. А на том Балкану, колевци европске цивилизације, неке од најстаријих култура су биле на тлу данашње Србије. Било је много митоманског маштања о винчанском писму, па не треба овом приликом да улазимо у те расправе. И без тог писма, допринос Винче Европи је све цењенији. Ако се докаже да су винчански знакови писмо, био би немерљив. Несразмерно велики део римског наслеђа налази се у Србији . Не само да су наши претходници на овој земљи дали више римских царева од било кога изван Италије, већ су и ти цареви засејали свој завичај бројем споменика коме, мимо неколико медитеранских земаља, нема равног. Јединствена и непоновљива је и српска средњовековна култура. Нигде другде нису се тако складно спојили западно градитељство и византијски живопис, као у Дечанима, Студеници и по другим намастирима Немањића. Цркве ове династије су изнутра византијске, а споља италијанске. И у свом последњем трзају, српска држава је била у стању да изгради највећу равничарску тврђаву у Европи, Смедерево.“
Осврнувши се на српску културу у 20. веку, нагласио је да масовна култура уопште (музика, стрипови, новине,мода, дизајн), а нарочито филмови и то партизански, представљали су јединствени спој западне естетике и тржишног духа са социјалистичком идеологијом. У свему томе, српски ствараоци су били несразмерно многобројни. Тако велика, помало грандоманска, култура још увек задивљује свет и као данашња рушевина.“ Па ипак, снага наших људи не види се толико код тзв „елита“, политичких, пословних, интелектуалних, колико код обичног народа. Историјски тај често презрени пук је доказао да је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати. Ти мали људи су задовољни малим, а могу много да истрпе. Није ли то компаративна предност, само ако се добро образују и предводе“, закључио је Марковић.
У другом делу вечери, присутнима су се обратили Маркус Франц, председник десете бечке општине, који је био покровитељ ове вечери и кандидати српског порекла, који ће учествовати на предстојећим изборима: Ханс Арсеновић, Зоран Илић, Силвија Јанковић, Никола Пољак и Стана Ћускић. Развила се веома интеренсантна дискусија. Кандидати су постављали питања проф. Марковићу, који је истакао да Беч мора да постане центар српске културе. Наредни избори ће бити одржани 11. октобра 2020. године.Тога дана, Бечлије ће бирати своје кандидате за Покрајински парламент и Општинско веће.
Светлана Матић је у име Друштва, проф. Др Предрагу Марковићу уручила захвалницу за афирмацију Републике Србије у земљи и свету и књигу „Срби у Ауустрији“,чији је коаутор заједно са г. Марком Лопушином. Госпођи Сари Ивковић Марковић, начелници Одељења културних програма у Библиотеци града Београда, уручила је захвалницу за очување српског језика и ћириличног писма.
Господин Лука Марковић је проф. Марковићу уручио захвалницу за допринос афирмацији Српске заједнице у Бечу.
На скупу су, између осталих, присуствовали његова екселенција Др Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Аустрији, Душко Матић, Војни аташе и бригадир у Амбасади Босне и Херцеговине у Бечу, Мр Младен Филиповић, директор Представништва Републике Српске у Бечу и многи други истакнути појединци и представници српских организација у Бечу.
У другом, неформалном делу програма, проф. Др Предраг Марковић је заинтересованима потписивао своју књигу „Историјске (не)прилике“. Организован је приклад коктел уз заједничко фотографисање.