У Бечу је јуче, на згради Rasumowskygasse 22 у трећем бечком округу, постављена спомен-плоча Вилхелмини Мини Караџић, ћерки реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, чији се споменик налази испред исте зграде окружен цвећем и зеленилом.

На спомен-плочи на немачком и српском језику, поред слике Мине Караџић, написани су њено име, година рођења и смрти, као и да је била аустријско-српска сликарка и књижевница.

Спомен-плочу је поставило Аустријско-српско културно друштво “Вилхелмина Мина Караџић” које се у својим активностима, између осталог, залаже за оживљавање лика и дела Мине Караџић, песникиње, преводиоца и прве српске сликарке.

“Ми смо обележили нови траг Срба у аустријској перстоници. У Бечу постоји најмање 40 српских страгова и дестинација и сада смо отворили нови споменик српске културе у покрајини Беч. То смо урадили уз помоћ Управе за сарадњи са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, Заједнице српских клубова у Бечу, станара и власника зграде Rasumowskygasse 22. Аутор спомен-плочe је Боривоје Лукић, вајар из Београда”, рекла нам је академик Светлана Матић, оснивач и председник овог друштва.

Вилхелмина Караџић (1828-1894) је била једно од тринаесторо деце Вука Караџића и Ане Круас Караџић. Они су своју мушку децу крстили у православној, а женску у католичкој цркви. Била је сликарка, књижевница и секретарица свог оца. Превела је књигу „Српских народних приповједака“ на немачки језик, а Вук је тај превод посветио Јакобу Гриму који је написао предговор.

Писала је стихове и прозу. Била је у пријатељству са песникињом Милицом Стојадиновић Српкињом.
Била је у преписци са многим личностима свог времена. Део тих писама је преведен са немачког и објављен у књизи „Писма Мине Караџић Вукомановић“ .

Живела је у Бечу са родитељима у разним зградама, али је ова адреса остална трајно записана.

Православље је узела када се удала за професора Алексу Вукомановића 1858. Умрла је у Бечу од уремије. Кад је пренета у Београд, сахрањена је у гробу њеног мужа Алексе на Ташмајдану. Почетком 20. века њихове кости заједно са синовљевим су пренете у Савинац код Горњег Милановца где су сахрањене у крипти породичне цркве Вукомановића, где данас почива.

Подсећамо да је постављач спомен-плоче Мини Караџић професорка у аустријској школи Светлана Матић објавила књигу “Певам дању, певам ноћу – Писма Мини Караџић” на српском и немачком језику, у којима је истакла значај и допринос Вукове ћерке у очувању српског језика и националног и културног идентита.

Аустријско-српско културно друштво “Вилхелмина Мина Караџић” је и основано пре две године са задатаком да развија узајамне везе и културну сарању између аустријских Срба и града и покрајине Беч.

“Управа града Беча нам је у врло кратком року одобрила постављање ове спомен плоче, као и станари здања у коме је живела Мина Караџић. Власник зграде г. Уриах Клаус изразио је задовољство што ће на згради стајати подсећање на Мину Караџић, која је стварала мостове пријатељства између два народа”, каже Светлана Матић.

Ова председница друштва најављује своје интересовање за постављање спомен плоча Милуитина Миланквића, архитекте који је градио Беч и научника космичког времена, као и бисте Николе Тесле на Техничком факултету у Грацу, где је српски геније студирао. Ових дана из штампе излази и књига “Срби у Аустрији” на немачком језику, која је намењена бечког читалачкој публици.

Званично отварање спомен-плоче Мине Караџић у Бечу предвиђено је на Видовдан, уколико епидемиолошке мере, везане за Ковид 19 буду дозволиле.