Статут Aустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина
Караџић“
§ 1: Име, седиште и подручје деловања
(1) Друштво носи назив Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина
Караџић“, у даљњем тексту Друштво.
(2) Седиште Друштва је у Бечу, а подручје његовог деловања се простире на
Аустрију и читав свет.
(3) Није предвиђено да Друштво оснива огранке.
§ 2: Циљеви Друштва
Друштво, чији рад није усмерен на стварање профита, има следеће циљеве:
а) изградња мостова сарадње и културе између Србије, Аустрије и других земаља;
б) обогаћивање културног живота;
ц) неговање комуникације;
д) унапређивање и грађење културних и језичких веза између Србиоје, Аустрије и
других земаља;
е) унапређивање и неговање различитих језика;
ф) промовисање културних и уметничких вредности Србије и Аустрије;
г) организовање предавања и састанака, излета, дискусионих вечери;
х) успостављање библиотеке;
и) организовање културних догађаја: читања, концерата, изложби;
ј) организовање радионица и семинара;
к) транспарентност активности и документације;
л) организовање различитих такмичења;
м) спровођење истраживачких пројеката, студија;
н) понуда различитих просветних и културних активности за одрасле, децу и
младе;
0) сећања на личност и дело аустријске и српске књижевнице, уметнице и
преводиоца Вилхелмине Мине Kараџић;
§ 3: Средства за остваривање циљева Друштва
(1) Циљеви Друштва оствариваће се идеалним и материјалним средствима наведеним у ставовима 2 и 3 овог параграфа.
а) прикупљање донација, прилога, чланарина, прихода од догађаја;
б) набавка предмета од уметничког и другог културног значаја, уметничких и
научних збирки, библиотека и архива;
ц) преношење знања о култури и уметности на међународном нивоу;
(2) Идеална средства су:
а) чланарине;
б) субвенције;
ц) подршка појединаца и фирми;
д) спонзорства;
е) продаја публикација друштва;
(3) Неопходна метеријална средства ће се обезбедити кроз:
а) оснивачке улоге и чланарине;
б) добровољне прилоге;
ц) колекције;
д) приходе од догађаја;
§ 4: Врсте чланства
(1) Чланови Друштва могу бити редовни, ванредни и почасни.
(2) Редовни чланови су они који у пуној мери учествују у реализацији циљева и
задатака Друштва, утврђених овим Статутом. Ванредни чланови су они који
активности Друштва помажу увећаним чланаринама. Почасни чланови су лица,
који имају посебне заслуге за рад Друштва.
§ 5: Стицање чланства
(1) Чланови Друштва могу бити правна и физичка лица која су пунолетна
Чланство се стиче писменим захтевом, тј. попуњавањем Приступнице, а о пријему
одлучује Управа Друштва.
(2) О пријему редовних и ванредних чланова, одлучује Управа Друштва. У случају
негативне одлуке, Управа није обавезна да ту одлуку образложи.
(3) Пријем редовних и ванредних чланова прије регистрације Друштва врше оснивачи Друштва, а уколико је већ именована Управа, онда сама та Управа. Чланство
постаје пуноважно тек онда када Друштво буде и званично регистровано. Ако се
Управа изабере после регистрације Друштва, онда ће и дефинитиван пријем редовних и ванредних чланова до избора Управе, обављати оснивачи Друштва.
(4) Проглашавање почасних чланова, врши Скупштина на предлог Управе
§ 6: Престанак чланства
(1) Чланство престаје: смрћу, добровољним иступањем или искључењем (за
физичка лица), а код правних лица добровољним иступањем или искључењем, односно губљењем статуса правног лица.
(2) Иступање из чланства је могуће 31. децембра сваке године. Сваки члан, намеру
о иступању, мора писмено саопштити Управи, најмање три месеца раније.
Уколико захтев буде поднет са закашњењем, члан мора да сачека наредни термин
за иступање из Друштва. Датум слања захтева је пресудан за благовременост
одлуке.
(3) Управа може искључити неког члана уколико овај, упркос двема писменим
опоменама, не плаћа чланарину дуже од шест месеци. Без обзира на искључење,
члан је обавезан да плати заосталу чланарину.
(4) Искључење неког члана од стране Управе, може уследити и због грубог кршења
чланских обавеза као и због нечасног понашања самог члана.
(5) Одлуку о опозиву почасног чланства из разлога наведених у ставу 4, може донети Скупштина Друштва на предлог Управе
§ 7: Права и обавезе чланова
(1) Сваки члан има право и дужност да учествује у раду Друштва, да присуствује
приредбама и другим манифестацијама које организује Друштво. Сваки члан има
право гласа у Скупштини. Активно и пасивно бирачко право имају само редовни
и почасни чланови.
(2) Сваки члан има право да од Управе добије копију Статута.
(3) Најмање једна десетина чланова има право да од Управе затражи сазивање
Скупштине.
(4) Управа је дужна да на свакој Скупштини чланове информише о раду и финансијском пословању Друштва. Управа је дужна да такве информације пружи и у било ком другом тренутку, и то у року од четири седмице, уколико то затражи најмање једна десетина чланова, уз навођење ваљаних разлога.
(5) Управа је дужна да информише чланове о консолидованом завршном рачуну.
Уколико се то чини на Скупштини, онда у то морају бити укључени чланови Надзорног одбора.
(6) Обавеза чланова је да, у складу са својим могућностима, раде на остваривању
интереса Друштва и избегавају све радње које могу нанети штету угледу и циљевима Друштва. Они морају да се придржавају одредаба Статута као и одлука органа
Друштва. Редовни и ванредни чланови су дужни да на време плаћају чланарину,
чију висину утврђује Скупштина.
§ 8: Органи Друштва
Органи Друштва су Скупштина (§§ 9 и 10), Управа (§§ 11 до 13), Надзорни одбор (§
14) и Арбитражни суд (§ 15).
§ 9: Скупштина
(1) Скупштина је „скуп чланова“,у смислу Закона о удружењима грађана из 2002.
године. Редовна Скупштина се одржава сваке четврте године.
(2) Ванредна Скупштина се мора одржати у року од четири седмице
а) по одлуци Управе или редовне Скупштине;
б) на писмени захтев најмање једне десетине чланова;
ц) на захтев чланова Надзорног одбора (§ 21, став 5, прва реченица Закона о удружењима грађана);
д) по одлуци једног или оба члана Надзорног одбора (§ 21, став 5, друга реченица
Закона о удружењима грађана, § 11, став 2, трећа реченица овог Статута);
е) по одлуци старатеља, кога поставља надлежни суд ((§ 21, став 5, друга реченица
Закона о удружењима грађана 11, став 2, последња реченица овог Статута).
(3) Позив како на редовну, тако и на ванредну Скупштину, мора бити упућен свим
члановима најмање две недеље пре термина за одржавање Скупштине писмом,
факсом или електронском поштом (на број факса, односно на адресу електронске
поште коју је члан саопштио Друштву). Скупштину могу сазвати Управа (§ став 1 и
2, лит. а – в), један или оба члана Надзорног одбора (став 2, лит. г) или старатељ кога постави надлежни суд (став 2, лит. д).
(4) Амандмани за Скупштину достављају се Управи у писаној форми, факсом, редовном или електронском поштом, најмање три дана пре датума одржавања
Скупштине.
(5) Важећи закључци могу се, осим кад је у питању захтев за сазивање ванредне
Скупштине, доносити само ако су у вези са дневним редом.
(6) Право учешћа на Скупштини имају сви чланови. Право гласа имају само редовни и почасни чланови. Сваки члан има један глас. У случају немогућности доласка
на Скупштину, могуће је преношење права гласа писменим овлашћењем на неког
другог члана.
(7) Генерална Скупштина има кворум, без обзира на број присутних.
(8) Скупштина доноси одлуке, по правилу, простом већином важећих гласова
присутних чланова. У случајевима мењања Статута и гашења Друштва, потребна је
двотрећинска већина важећих гласова присутних чланова.
(9) Скупштини председава председник, а у случају спречености, његов заменик.
Ако је и он спречен, онда Скупштини председава, по годинама најстарији, присутни члан Управе Друштва.
§ 10: Задаци Скупштине
Скупштина:
а) доноси одлуке о предлозима;
б) прима и усваја финансијске извештаје уз учешћеНадзорног одбора;
ц) бира и смењује чланове Управе и Надзорног одбора;
д) одобрава правне послове између чланова Надзорног одбора и Друштва;
е) разрешава Управу;
ф) утврђује висину приступнине и чланарине за редовне и ванредне чланове;
г) додељује и укида статус почасног члана;
х) одлучује о изменама Статута и добровољном гашењу Друштва;
и) спроводи консултације и одлучује о другим питањима која су на дневном реду.
§ 11: Управа
(1) Управу чини шест чланова: председник и његов заменик, секретар и његов заменик и благајник и његов заменик.
(2) Управу бира Скупштина. Ако изабрани члан Управе поднесе оставку, Управни
одбор има право да именује другог члана, за шта мора бити прибављена
сагласност на следећој Скупштини. Уколико не дође до попуне кооптирањем, тако
да Управа није у стању да ради у потпуности или на неодређено дуже време, сваки
од чланова Надзорног одбора је дужан да одмах сазове ванредну Скупштину у циљу бирања нове Управе. Уколико ни чланови Надзорног одбора нису у стању да
делују, онда је сваки редовни члан, који уочи озбиљност ситуације, дужан да одмах
од надлежног суда, затражи постављање старатеља који без одлагања мора да сазове ванредну Скупштину.
(3) Управа се бира на четири године. После тог периода је могућ реизбор. Свака
функција у Управи се мора обављати лично.
(4) Седнице Управе, писменим или усменим путем, сазива њен председник, а у
случају његове спречености – његов заменик. Ако је и овај спречен на дуже неодређено време, онда сваки члан Управе може сазвати седницу Управе.
(5) Управа пуноважно одлучује ако су позвани сви њени чланови и ако је половина
њих присутна на седници.
(6) Управа одлучује натполовичном већином гласова присутних чланова; у случају
нерешеног резултата, одлучује глас председника.
(7) Седницама Управе председава њен председник, а у случају његове спречености,
њен потпредседник. Ако је и он спречен, онда седницама председава по годинама
најстарији присутни члан Управе или неки други члан Управе, за којег се одлучи
већина осталих чланова Управе.
(8) Мандат члана Управе (став 3) престаје, осим смрћу и истеком мандата, смењивањем (став 9) или давањем оставке (став 10).
(9) Скупштина има право да у сваком тренутку смени читаву Управу или њене поједине чланове. Смењивање ступа на снагу избором нове Управе, односно чланова
Управе.
(10) Чланови Управе имају право да, у сваком тренутку, дају писмену оставку. Изјава о давању оставке се упућује Управи, односно Скупштини када оставку даје читава Управа. Оставка постаје делотворна тек избором или кооптирањем (став 2) наследника.
§ 12: Задаци Управе
Задатак Управе је да руководи радом Друштва. Она је „руководећи орган“, у смислу Закона о удружењима грађана из 2002. године.
Надлежна је за све задатке који Статутом нису пренети у надлежност неких других
органа Друштва:
(1) организује финансијско пословање примерено потребама Друштва са текућим
вођењем уласка и изласка финансијских средстава и води списак имовине као минималну обавезу;
(2) припрема нацрт буџета, извештај о раду и финансијски извјештај;
(3) припрема и сазива Скупштину у случајевима § 9 став 1 и став 2, лит. а – в, овог
Статута;
(4) информише чланове Друштва о активностима Друштва, финансијском пословању Друштва као и о верификованом извештају о финансијском пословању;
(5) управља имовином Друштва;
(6) прима и искључује редовне и ванредне чланове Друштва;
(7) прима и отпушта запослене раднике у Друштву.
§ 13: Посебне дужности и обавезе чланова Управе
(1) Председник води текуће послове Друштва. Секретар помаже председнику у руковођењу и вршењу послова у Друштву.
(2) Председник представља Друштво. Писмена документа су пуноважна ако их
потпишу председник или секретар, док су за финансијске трансакције (диспозиције имовинских добара) неопходни потписи председника и благајника. За правне
послове између чланова Управе и саме Управе, неопходна је сагласност још најмање једног члана Управе, који је лично неутралан у вези са том правном ствари.
(3) Пуномоћ за обављање правних послова, тј. за заступање Друштва према вани и
потписивање одговарајућих докумената, могу издати само лица наведена у ставу 2.
(4) У случају да Друштву прети непосредна опасност од уништења материјалних
добара или трајне штете по углед Друштва због којих се мора хитно деловати,
председник има право да и у стварима за које су надлежни Скупштина и Управа,
самостално и на властиту одговорност доноси потребне одлуке. Те одлуке морају
накнадно бити одобрене од стране надлежних органа Друштва.
(5) Председник председава Скупштини и Управи.
(6) Секретар води записнике Скупштине и Управе.
(7) Благајник је одговоран за уредно финансијско пословање Друштва.
(8) У случају спречености, председника, секретара и благајника замењују њихови
заменици.
§ 14: Надзорни одбор
(1) Скупштина бира два члана Надзорног одбора на период од четири године. После истека четворогодишњег периода, могућ је реизбор. Чланови Надзорног одбора не могу бити чланови ниједног другог органа, изузев Скупштине – чији рад надзиру.
(2) Задатак чланова Надзорног одбора је контрола текућег пословања, као и контрола финансијског пословања у смислу уредног рачуноводства и трошења средстава у складу са Статутом. Управа је дужна да члановима Надзорног одбора стави
на располагање сва потребна документа и да им да све потребне информације.
Чланови Надзорног одбора су дужни да Управу обавесте о резултатима контроле.
(3) За правне послове између чланова Надзорног одбора и Друштва је неопходна
сагласност Скупштине. Иначе, за чланове Надзорног одбора важе одредбе § 11,
став 8 до 10, по смислу.
§ 15: Арбитражни суд
(1) Арбитражни суд, као интерни орган Друштва, је надлежан за решавање свих
спорова који настају унутар Друштва у оквиру његовог рада. То је „институција за
поравнање“, у смислу Закона о удружењима грађана из 2002. године, а не арбитражни суд према §§ 577 ff ZPO, Закона о парничном поступку.
(2) Арбитражни суд чине три редовна члана Друштва. Он се оформљује тако што
једна страна у спору, у писменој форми, именује Управи једног члана, као судију. У
року од седам дана, Управа тражи од друге стране у спору да, у року од четрнаест
дана, именује са своје стране члана Арбитражног суда. Пошто од Управе у року од
седам дана, добију одговарајуће обавештење, именоване судије бирају, у року од
следећих четрнаест дана, трећег редовног члана за председника Арбитражног суда. У случају да предложени добију исти број гласова, одлучује жреб. Чланови Арбитражног суда не могу бити чланови ни једног другог органа – изузев Скупштине,
чији рад је предмет арбитраже.
(3) Пошто саслуша обе стране, Арбитражни суд доноси своју одлуку у присуству
свих својих чланова, простом већином гласова. Судије Арбитражног суда, одлуке
доносе уз пуно поштовање своје свести и савести. Одлуке суда су коначне.
§ 16: Добровољно распуштање Друштва
(1) Одлуку о добровољном распуштању Друштва може донети само Скупштина и
то само са двотрећинском већином важећих гласова, присутних чланова.
(2) Скупштина мора донети одлуку и о томе шта ће се десити са имовином Друштва, уколико постоји. Она мора да именује једно лице које ће обавити потребну
процедуру, као и да донесе одлуку о томе на кога ће то лице пренети имовину, која остане после подмирења свих потраживања. Та имовина се, уколико Скупштина
другачије не одлучи, преноси на рад новог друштва, са истим или сличним
циљевима у Аустрији, којем ће та имовина тада бити стављена на даље
располагање.
Скорашњи коментари