У организацији Удружења Срба у Словачкој и Друштва новинара Војводине, у сарадњи са Факултетом Ћирило и Методије из Трнаве, од 11. до 13. септембра 2026. године, одржана је стручна конференција под називом „Српски језик и српско писмо у медијском простору“.
Покровитељ ове значајне конференције био је Владимир Кокановић, директор Управе за дијаспору и Србе у региону.
У просторијама Факултета Ћирило и Методије, учествовали су представници из многобројних земаља света: Србије, Словачке, Аустрије, Швајцарске, Румуније, Мађарске, Словеније, Немачке, Црне Горе, Јужноафричке Републике и САД. Учесници су у својим излагањима изнели начин на који се користе и чува српски језик и ћирилица, у земљама из којих долазе.
Конференцију је отворио Владимир Кокановић, истичући да српски језик и ћирилица представљају много више од средства комуникације и да су важан део националног идентитета, културе и везе, која повезује српски народ, без обзира на то, у којем делу света његови припадници живе. Кокановић је подвукао: „Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону ће наставити да подржава појединце, организације, институције и медије, који раде на очувању и афирмацији српског језика, ћирилице и културне баштине, међу Србима у дијаспори и региону.“
На самом почетку Конференције, проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча, уручила је Станету Рибичу, годишњу награду „Мина Караџић“ за врхунска остварења у области јавних и културних делатности. Подсетила је да су досадашњи лауреати ове престижне награде др Небојша Родић, др Вјера Рашковић Зец, др Марко Лопушина и др Љиљана Никшић.
Другог дана Конференције, учесници скупа су посетили након официјелног дела Конференције, Српско војничко гробље у Великом Медару, који је већим делом, уз помоћ Владе Словачке, обновио Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој. По његовим речима,на њему је сахрањено преко 6000 српских мученика из Првог Светског рата.
„У нехуманим условима су били изложени великој хладноћи и болестима....дизентерија, тифус, колера. У логору поред железничке станице без барака, били су изложени великим хладноћама и у најтежим мукама умирали. Они који су преживели, копали су замрзнуту земљу, правили јаме где су легали и покривали се телима умрлих сабораца.
Гробље је било удаљено око три километра од логора. У периоду од новембра до фебруара 2015 је неким моментима сахрањивано и до 75 логораша. Захваљујући др. Небојши Кузмановићу, директору Архива Војводине и Станету Рибичу, председнику Удружења Срба у Словачкој војно гробље има данашњи изглед. Планирамо изградњу споменика и отварање музеја српским мученицима. Искрено се надамо да ће нам у томе помоћи и наша држава“, закључује Стане Рибич.
Трећег дана Конференције, Стане Рибич је показао учесницима два споменика које су подигнути у Модри испред Лицеја, који су похађали Доситеј Обрадовић и Јован Јовановић Змај.Он је том приликом, нагласио: „Модра је оставила дубок траг у српској историји јер су се у њој школовали осим Братиславе и Трнаве, будући српски интелектуалци, од којих су многи касније постали истакнуте личности. Међу најпознатијима су Доситеј Обрадовић и Јован Јовановић Змај, којима су подигнуте бисте, испред зграде лицеја (гимназије) на ком су студирали. Бисте су рад нашег познатог вајара Ђорђа Лазића Ћапше из Сремских Карловаца. Изливене су у ливници "Станишић", а постављене су на молбу Удружења Срба у Словачкој. Доситеј је у Модру дошао далеке 1760 године из манастира Хопово у потрази за просветитељским идејама. Јован Јовановић Змај је читав век касније учио у Модри пре него што је наставио студије у Прагу, Бечу и Пешти.“
Конференција о српском језику је била јединствена прилика за размену искустава, повезивање и могућности, како српски језик треба да буде заступљен у медијском простору.
Ова значајна манифестација, послала је поруку колико је важно сачувати српски језик и ћирилично писмо у расејању, јер су они симболи идентитета и културног наслеђа српског народа, ма где он живео, имајући у виду изазове који намећу дигиталне платформе, друштвене мреже и вештачка интелигенција.
Закључци Конференције:
Након представљања стручних и научних радова (који су објављени у Зборнику) и исцрпне дискусује у којој су учествовали новинари из Србије и културни делатници српске дијаспоре из Сједињених Америчких Држава, Јужне Африке, Швајцарске, Аустрије, Мађарске, Немачке, Црне Горе, Словачке и Румуније, закључено је да, пре свега, држава Србија мора да донесе дугорочну језичку политику на основу које ће се доносити јасне и оперативне мере за очување и промовисање српског језика и ћириличког писма.
Учесници конференције сматрају да матица Србија треба да предузме следеће:
‒ да обавеже стручну јавност да коначно и што пре заокружи нормирање српског језика;
-‒ да системски обезбеди услове за што већу функционалну присутност српског језика и ћириличког писма у дигиталном медијском простору;
‒ да се активније ангажује и адекватно реагује на покушаје преименовања српског језика у друге језике (тзв. БХС) и да се томе супротстави, како аргументацијом домаћих и међународно признатих лингвиста, тако и политичким и дипломатским методама;
‒ да њене институције, амбасаде и конзулати, активније подржавају организацију догађаја које српски културни посленици организују у дијаспори, ради промоције српске књижевности, језика и ћириличког писма;
‒ да систематски, доследно и дугорочно, подржи рад српских допунских школа и других облика учења српског језика младих поколења у дијаспори;
‒ да предузме мере које ће осигурати доследну и безусловну примену одредаба Устава Републике Србије, као и Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма;
‒ да реформише образовни систем Србије тако да се у свим васпитно-образовним установама, од најнижих до највиших, инсистира на очувању српског језика и што мањег утицаја страних речи, а да се у свакој прилици примат даје ћирилици уместо латинице.
