Међународно вече културе „Културом до пријатељства“, под називом „Никола Тесла – Светионик планете“ одржано је у Голубовцима, у Општини Зета, у петак 31. јула 2026. године. Овом приликом, представљен је роман „Рекли су о Николи Тесли“ академика проф. Светлане Матић из Беча.
Организатор ове културне манифестације, педесет седме по реду, било је Међународно удружење умјетника „Визија“, које већ годинама окупља уметнике, ствараоце и културне посленике из бројних земаља, негујући идеју да култура не познаје границе и да пријатељство међу народима почиње управо кроз уметност. У име „Визије“, присутне је поздравила академик проф. Славка Кликовац, уз пригодан говор, што је изазвало позитивне реакције присутних.
Маријана Недовић Радуловић в. д. секретарка Секретаријата за локалну самоуправу и друштвене делатности Општине Зета, поздравила је присутне речима добродошлице, а посебно се осврнула на досадашњу сарадњу Аустријско-српског културног друштва„Вилхелмина Мина Караџић“ и Општине Зета, истичући допринос академика проф. Светлане Матић на очувању српског језичког и културног наслеђа.
Програм је водила проф. Весна Кљајић, која је између осталог, истакла: „ Овом приликом желим да упутим посебан, срдачан поздрав нашој уваженој гошћи, ауторки ове књиге – академику професорки Светлани Матић, која нам долази из Беча! Она је својим преданим истраживачким радом сабрала мисли свјетских великана о човјеку чије је име постало симбол генијалности.“
Сандра Радоњић, б.д. директорица КИЦ-а Зета захвалила се госпођи Светлани Матић, што је својим делом допринела обележавању 170 година од рођења великана Николе Тесле, истичући да је култура најлепши мост међу људима, а управо је КИЦ Зета место на којем уметност, наука и стваралаштво проналазе свој заједнички дом.
Музички програм украсила је флаутом Милена Дракић. Андреј Маркуш и Николина Пеличић су се представили у улози великог научника и визионара Николе Тесле и новинарке који су кроз разговор, приближили публици његов живот, идеје и непресушну стваралачку енергију.
О богатом стваралачком и књижевном опусу Светлане Матић, Весна Кљајић, истакла је следеће: „Ја ћу ово излагање завршити познатом Теслином реченицом, која свједочи о његовој дубокој духовној укоријењености и поштовању традиције, а која гласи: „Моја је вјера – вјера оца мога.“ На самом крају ове дивне књижевне вечери, част нам је и задовољство да ријеч препустимо особи без које ово вече не би било могуће. Позивам књижевницу, педагога и великог прегаоца на пољу очувања наше културе и језика у дијаспори, академика професорку Светлану Матић, да нам се обрати и својом завршном ријечју заокружи представљање свог најновијег дјела“, закључила је Весна Кљајић.
Академик проф. Светлана Матић се захвалила домаћинима на срдачном пријему и у врло емотивном говору, истакла да се у Зети осећа као код куће, а да је Црна Гора, уз Србију и Аустрију, њена трећа домовина. Посебно је истакла досадашњу успешну културну сарадњу и захвалила се Славки Кликовац што својим неизмерним културним доприносом заједно са својим тимом, ствара мостове пријатељства и културе између Црне Горе и дијаспоре. „Због свега што је учинила и створила, Славка Кликовац, спада у знамените жене Црне Горе“, нагласила је Светлана Матић.
Ауторка је истакла да је Одбор за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије, прогласио 2026. годину Теслином годином Теслиног народа, а да је АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ низом манифестација, изложбом и књигом које су представљене у Бечу, Београду и Франкфурту, на достојанствен начин представило Теслин лик и дело.
Светлана Матић је, између осталог, нагласила: „Као припадник српске академске дијаспоре, након што сам дала свој скроман допринос мојом књигом о Милеви Марић Ајнштајн, генију из сенке свог славног мужа, Алберта Ајнштајна, поводом 150 година од њеног рођења, привилегија је написати књигу, посвећену најистакнутијем члану српске научне дијаспоре свих времена, о човеку, који је задужио читаву Планету и допринео прогресу цивилизације. Теслина филозофија живота је једна још увек недовољно испричана прича и мало тога је познато из његовог приватног живота. На тему Рекли су о Николи Тесли, писала сам о генију, који је осветлио планету, коме се диви читава светска и научна јавност. Међутим, с обзиром да се ове године навршава 170 година од рођења једног од највећег изумитеља свих времена, задовољство ми је да са Вама, који читате ове редове, поделим размишљања о Србину и грађанину Света, без чијих проналазака би човечанство већ одавно ишчезло, у борби против невидљивих сила и неоткривених закона природе. Овај мој скромни запис је израз поштовања и дивљења бриљантном уму, иноватору и добротвору, који је имао преко 700 проналазака.
На почетку мог виђења животног пута научника, који је ишао испред времена у коме је живео, писаног у виду епистоларне форме, где му се обраћам из садашњег времена и коментаришем његов лик и дело, приказани су следећи периоди његовог постојања: рођење, школовање, породица, боравци у Марибору, Грацу, Стразбуру, Будимпешти, Паризу, посета Београду, однос према женама, Теслине мудре поруке, проналасци и патенти, заштићени у Америци, па све до одласка у легенду. Разговор који водим са генијем, доприноси да сагледамо његове погледе на уметност живљења и свет науке. Тесла, као човек идеја, уметник науке, чије су умне способности сијале јаче од сваке сијалице, један је од највећих умова које је човечанство икада имало. Његове идеје су премашиле време и данас су остале непознаница за многе научнике, а биографска прича и психолошки профил научника без премца, оставља сваког читаоца без даха. Ненадмашни геније, често несхваћен међу својим савременицима, донео је нашој епохи открића у следећим областима: радио-техници, машинству, технологији, наизменичној струји, бежичном преносу енергије, електромагнетизму и радију, геофизици, медицини. Допринео је напретку на пољу бежичне комуникације, ласера, x-зрака, радара, расвете, роботике, рендгенске фотографије, радио-таласа, неонског светла, даљинског управљања и турбина без лопатица, полифазног система, обртног магнетног поља, асинхроног мотора, синхроног мотора и Теслиног трансформатора. Осмислио је индукциони мотор, ласерску и радарску технологију, допринео појави електричних аутомобила. Изумео је Теслин калем, који се деценијама касније користио у радио предајницима.
Портрет Николе Тесле, виђен очима оних који су га познавали, као и оних који су проучавали његов живот и дело, интересовања и идеје, никога не оставља равнодушним. Другим проналазачима, Тесла је даривао надахнуће и инспирације. На једном месту су сакупљени коментари, виђења, размишљања, осврти на проналаске ванвременског човека, који је утабао пут науке за генерације које долазе. Никола Тесла је био иноватор и визионар, постављајући темеље савременог начина употребе технологије. Имао је необичне навике. Био је радознао и проницљив. Поседовао је генијалне идеје. Водио је специфичан начин живота и практиково здрав режим исхране. Он је обасјао читав свет светлошћу и електричном енергијом, поседујући фотографско памћење. У себи је носио проналазачку страст и могао је да визуализује своје проналаске у глави. Променио је живот на Земљи. Био је еколог. Његово научно наслеђе је од непроцењиве вредности“, закључила је проф. Светлана Матић.
Програм је завешен пријатељским разговорима, размени искустава из заједничким фотографисањем присутних културниих посленика из Црне Горе, Србије, Америке и Француске.
