Свечана академија посвећена обележавању 80 година од пробоја логора Јасеновац

 

Свечана академија посвећена обележавању 80 година од пробоја логора Јасеновац и оснивања Уједињених нација, одржана је 24. априла 2025. године у Српској академији наука и уметности.

 

У свечаној сали Српске академије наука и уметности уз подршку Одељења историјских наука, а у организацији Института „Диана Будисављевић“, Музеја ромске културе одржана је Свечана академија поводом 80 година ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ МУЧЕНИКА, којом приликом је обележено и 80 година победе над фашизмом и 80 година од оснивања Уједињених нација. Том приликом уручене су и бројне почасне грамате, међу којима и Кнуту Торесену, војном историчару из Норвешке, председнику Фондације „Крвави пут“, носиоцу одликовања за храброст „ Милош Обилић“, који је учествовао у спашавању Грачанице током погрома 2004 године, затим проф. др Гидеон Грајф, експерт за Холокауст из Израела, Фондација за државу и народ, амбасадорка др Љиљана Никшић, академик проф. Светлана Матић, председница Аустријског српског културног друштва “Вилхелмина Мина Караџић”, као и истакнути појединци из културног и јавног живота.

Почасне грамате су додељене за несебичан допринос очувању културе сећања на страдање деце Срба, Јевреја, Рома и антифашиста на територији НДХ од 1941. до 1945. године.

Грамате, а  уручио их је Гојко Рончевић Мраовић, почасни директор Института и један од најистакнутијих истраживача дечјих логора смрти у Независној Држави Хрватској, који је као дете преживео Логор за децу Јастребарско.

 

 

Тм поводом, проф. Светлана Матић се путем саопштења обратила присутнима. 

 

 

Обраћање проф. Светлане Матић – поводом обележавања 80 година пробоја из логора Јасеновац

 

Уважене даме и господо, поштовани представници херојског српског народа!

 

Дозволите ми да Вас у име Аустријског српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић из Беча и у своје лично име, најсрдачније поздравим и изразим задовољство што могу овим путем да Вам се обратим, јер сам спречена да присуствујем обележавању 80 година пробоја из логора Јасеновац.

 

Као један од оснивача СКПД Просвјета и генерални секретар, заједно са другим члановима управног одбора,  имала сам велику част и обавезу да се изборим да 2014. године у деветом бечком округу, један парк понесе име Диане Будисављевић. То је био изузетно компликован процес и борба да убедимо Аустријанце, да је њихова држављанка заслужила да један део јавног простора, понесе њено име, јер је спасила 12. 000 недужне српске, ромске и јеврејске деце из усташких логора смрти. У парку је  постављена спомен-плоча, на којој стоје подаци о Диани Будисављевић на српском и немачком језику.  И сама Диана Обексер Будисављевић, која је била супруга  лекара Јулиа Будисављевића,  полазила је од стајалишта да њен живот, није вреднији од живота недужно прогоњених.

 

Диана је водила картотеку о деци коју је спашавала  и веровала да би та деца могла бити враћена својим биолошким родитељима. У мају 1945.  агенти ОЗНЕ однели су  албуме са фотографијама деце, а по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. Од  Диане је узета и целокупна картотека деце. Картотека са 5631 именом, пронађена је тек 2023. године.

 

Ми смо остали вечито дужни Диани Будисављевић, јер је она Јованка Орлеанка 20. века, спремна на жртвовање и давање. Дневник Диане Будисављевић објављен је у Загребу 2003. године, а штампан је у тиражу од само 700 примерака. Њено дело је једно од најхрабријих у Другом светском рату. Нисмо се на адекватан начин одужили овој великој хероини, која је наша Магнум Матер, па данас покушавамо да исправимо неправду и на овај начин. Сам Институт који носи њено име је велики подухват и покушај да се осветли лик и дело, истакну њене заслуге и Диана избави из заборава.

 

Друштво на чијем сам челу баштини културу сећања. Организовали смо, између осталог, трибину посвећену хуманитарки Диани Будисављевић и њеном подвигу. У изради је и изложба посвећена највећој хумнанитарки  20. века, која је свој живот заложила у спасавању заробљене деце, с обзиром да су Логори за децу постојали само у независној Држави Хрватској. Красиле су је врлине, као што су: праведност, милосрђе, храброст, мудрост, пожртвованост.  

 

У Инсбруку су градске власти, уз ангажовање организације СПОЈИ, поставили спомен-плочу на њеној родној кући. Наша је обавеза, као народа који је много пропатио у прошлости и положио за светски мир велике људске жртве, борећи се за мир и свој, али и европски национални идентитет, да не заборавимо велика дела.  Данас треба да се поклонимо свима Вама, који сте преживели терор и хорор усташких злочина. Захваљујемо Вам се за храброст, одрицање и вољу да живите и да нашим генерацијама преносите своја искуства, која не смемо да заборавимо. Ви сведочите колико је танка линија између живота и смрти. Вама и Диани смо вечити дужници.  Ви сте наша звезда водиља, у борби између живота и смрти  и победе доброг над злим. Поносни смо на Вас! Ви сте пример будућим нараштајима. Овај стравичан геноцид не сме више никада да се понови!

 

Данас, када ми се додељује Почасна Грамата Диана Будисављевић изражавам посебну захвалност  Институту, захваљујем се на номинацији амбасадорки др Љиљани Никшић и обавезујем се да ћу и даље служити свом храбром српском народу, у борби да истина о нашем страдању и величини, буде доступна Европљанима и читавом свету. Да се не понови никад више! Желим Вам свима добро здравље, мир спокој и благостање.

 

У то име, хвала Вам од срца, уз поздрав: Живео српски народ! Живела наша Србија!

 

С поштовањем, Академик проф. Светлана Матић, председница АСКД Вилхелмина Мина Караџић                          

 

У Бечу, 24. априла 2025. године