Градоначелник Беча Др Михаел Лудвиг, уприличио је свечани пријем за суграђане српског порекла, а поводом прославе Православне Нове године, у понедељак 13. јануара 2025. године, у градској скупштини (Rathaus).

 

Пријему су присуствовали чланови дипломатског кора, представници српских удружења, привредници, представници медија и истакнути културни и јавни посленици. Међу њима су, између осталих, били Њ.Е. Синиша Бенцун, амбасадор БИХ у Аустрији, Силвија Јанковић, председница пете бечке Општине, Младен Филиповић, директор Представништва Републике Српске, са својим сарадницима, Саша Божиновић, заменик председника СЦ Стеван Мокрањац, Радмила Максимовић, председница Заједнице Српских клубова у Бечу, Борислав Капетановић, кореограф у КУД Бранко Радичевић, Милорад Самарџија, председник удружења А:Култура, Јагода Декић, председница КУД Јединство, Марко Сарић, председник СКПД Просвјета са сарадницима, представници Српског центра, Александар Станковић, председник АССФ, привредници Драган Матић, Лука Марковић, Остоја Матић, адвокат Милан Глишић, Дарко Милорадовић, Жељко Томић, Вера Марјановић, Цица Рајковић, и многи други.

 

Др Михаел Лудвиг је у поздравној речи, истакао да је Беч, по величини трећи српски град, после Београда и Новог Сада. Градоначелник је нагласио да у Бечу има 75.000 грађана  српског порекла који имају право гласа, тј. оних који поседују аустријско држављанство и преко 100. 000 оних, који вуку српске корене. Посебно је нагласио да између Беча и Београда постоји Споразум о међусобној привредној и културној сарадњи. Тај Споразум се односи на сарадњу у областима као што су: привреда, становање, здравство, култура и културно наслеђе, паметни градови, развој града и урбанизам. Захваљујући овом Споразуму, који су потписали тадашњи градначелник Београда др Зоран Радојичић и садашњи градоначелник Беча, 18. октобра 2019. године, градови су одлучили да ће у будућности, размењивати информације, знања и искустава у областима од заједничког интереса, уз учешће стручњака из градских институција и партнерских организација из оба града.

 

Имајући у виду чињеницу да Београд и Беч имају, богато културно- историјско наслеђе, проф. Светлана Матић, председница АСКД Вилхелмина Мина Караџић, поклонила је градоначелнику монографију на немачком језику Срби у Аустрији – Serben in Österreich, чија је ауторка, заједно са Др Марком Лопушином. Михаел Лудвиг се захвалио на поклону и изразио задовољство, што ће бити у прилици да обогати своје знање о сународницима, који су пре пет векова крочили на територију алпске престонице. Светлана Матић је обавестила првог човека града Беча, да је недавно изашла монографија Трагови бечких Срба, коју су изнедрили исти аутори  и изнела констатацију да и ову значајну публикацију, треба превести на немачки језик. Градоначелник се сагласио са предлогом и позвао ауторку да у наредном периоду организују заједнички сусрет и разговар на ову тему. Двојезичне публикације, сложили су се, омогућавају боље разумевање, упознавање и грађење мостова пријатељства и сарадње између два народа, аустријског и српског.

 

Уз музички програм, заједничко дружење, фотографисање и богато послужење, које је било препуно српских специјалитета, градоначелник Михаел Лудвиг је присутнима на течном српском језику, пожелео срећну Нову 2025. годину.

 

Михаел Лудвиг (нем. Michael Ludwig, рођен 3. априла 1961.) је аустријски политичар, члан Социјалдемократске партије (СПО). Од маја 2018. је градоначелник и гувернер Беча. Претходно је био градски већник за стамбене послове, изградњу и урбанистичку обнову. Био је и други заменик градоначелника и гувернер Беча од марта 2009. до октобра 2010. године. Након завршене основне школе, Михаел Лудвиг је од 1971. године похађао нижи ниво опште гимназије у Бечу. Затим је похађао комерцијалну академију све од 1975. до 1980. године и на њој је матуруирао. Након служења војног рока 1981–1982, студирао је политичке науке и историју на Универзитету у Бечу, где је и докторирао 1992. године са дисертацијом о СЕД -у, тадашњој владајућој странци Источне Немачке. 1984–1986 био је вођа пројекта за образовање одраслих, а од 1986–1991 асистент у образовању у бечком центру за образовање одраслих. Године 1991. постао је регионални менаџер Института др Карл Ренер у Бечу и секретар за образовање СПО Беч. Од 1995. био је председник Удружења бечког образовања одраслих и потпредседник аустријских центара за образовање одраслих, а од 2008. је почасни председник надзорног одбора бечких средњих школа. Лудвиг је такође председник Архива Бруна Крајског. (извор Википедија)