Поштована господо,

Уручујем Вам предлог да се оснује СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР у Бечу, како би се развијао српски образовни, културни, духовни и национални идентитет, што би омогућило да нашим домаћинима,  Аустријанцима, представимо богату  српску културну баштину у Бечу и другим градовима.

         Срби у Аустрији постоје пет векова и представљају део историје и културе ове државе. Беч је кроз векове, како је истицао академик Дејан Медаковић, био и део српске историјске судбине, јер су се бројна кључна збивања, која су је одређивала, одлучивала у овом граду. У званичним документима, први пут се помињу 1670. године, када је  цар Леополд Први, опуномоћио Србе и Јермене, да посредују у трговини, између истока и запада. Цар Фрањо Јосиф је сарађивао са Обреновићима, одобрио градњу и присуствовао на освештању Храма Светог Саве у Бечу, 1893. године. Сликару Паји Јовановићу Цар Фрањо Јосиф је позирао чак девет пута, док му је наш ванвременски уметник стварао уникатне портрете. Милутин Миланковић је градио Беч и друге градове, а Паула Прерадовић је написала текст аустријске химне, која се данас  изводи као аустријска државна свечана песма. Реформатор српског језика и филолог Вук Стефановић Караџић је живео пола века у алпској престоници, где су штампана и Ћуре Даничића, Бранка Радичевића и Његошева, најзначајнија дела. Вукова кћи Мина Караџић је преводила очеве приповетке на немачки језик, што је изазвало дивљење немачких песника, и интелектуалаца, између осталих Гетеа, историчара Ранкеа, браће Грим и других. Водила је коло у српској народној ношњи на Словенском балу у Бечу 1847. године, на коме је било 3000 званица. Подсећамо да је у то време, Милош Обреновић ангажовао Јохана Штрауса Млађег, да компонује Српски кадрил, који се и данас, изводи на почетку сваког Светосавског бала у Бечу. 
Данашњи директор Државне бечке опере је Србин Богдан Рошчић, рођени Београђанин. 

         Беч и Београд имају Споразум о културној сарадњи. Уместо културне сарадње,  ми у Бечу, између осталог, имамо приредбе естрадног карактера,  у организацији приватних лица. Овај Споразум Беча и Београда је основа,  на којој може да се гради нова институција српске културе.
СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР је у Бечу постојао у време СФРЈ и треба га обновити и оживети, у корист српског и аустријског народа.

        Беч је са 180.000 Срба данас главни град српске дијаспоре и велики центар Српства. Град на лепом плавом Дунаву треба да, поред Париза, буде други центар српске културе у Европи и свету. Ово је предлог Аустријско-српског културног друштва „Вилхамина Мина Караџић“ из Беча, српске колоније у Аустрији и мене као дугогодишњег културног активисте у борби да се културном дипломатијом, побољша углед бројне српске зајднице у Аустрији и у свету.

 

 

Београд 31. август 2024. године

 

Говор проф. Светлане Матић на Сабору дијаспоре у Београду “Јединство и снага – Србија” (youtube.com)