АСКД “Вилхелмина Мина Караџић” на Савиндан у Бечу, у просторијама Заједнице српских клубова, организовало је промоцију књиге “Гринхорн-Дошљак”, ауторке Радмиле Сатарић, у издању издавачке куће “Прометеј” из Новог Сада. Присутне је у име ЗСК поздравио Лука Марковић, председник, честитајући српску славу Светог Саву. О значају празника и спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства, оца српске државности, врло инспиративно је говорила председница АСКД “Вилхелмина Мина Караџић” Светлана Матић. Подвукла је да је Свети Сава први архиепископ Српске православне цркве и утемељивач средњовековне српске књижевности, законодавства и дипломатије. Присутне је проф. Матић упознала о биографији Радмиле Сатарић и њеном досадашњем, плодоносном раду, на пољу културних активности. Представљање ове драгоцене књиге о Михајлу Пупину, било је интерактивног карактера, што је изазвало посебно задовољство присутних. Делове из књиге, читао је син ауторкин Стефан Сатарић, мастер електротехнике и енергетике. У њеној пратњи, био је и супруг др Мирко Сатарић, који је један део своје професионалне каријере, радио као гостујући професор на универзитету “Алберта” у Едмонтону у Канади, што је оставило утисак једне складне и успешне породице. Ауторку је у писању овог дела, инспирисала аутобиографија Михајла Пупина “Са пашњака до научењака”, за коју је, овај ванвременски научник, добио Пулицерову награду. На Михајла Идворског Пупина је велики утицај имала његова мајка Олимпијада, која му је од малих ногу, усадила веру у себе и љубав према људима, књижевности, српској историји и култури. Примећује се да мотив мајке, прожима сва поглавља у књизи. На зидовима Михајлове собе, налазиле су се, између осталих, слике Кнеза Лазара, Карађорђа и Светог Саве. Упорни Пупин, надахнут светосављем, крчи непознат пут кроз живот из Идвора, па до Америке, где је изнедрио више од 30 патената. Љубав према ликовној уметности, продубљује познанством са Урошем Предићем и Пајом Јовановићем, који га је портретисао. Ово изузетно вредно уметничко дело се данас чува у Народном музеју у Београду. Рецензент проф. Мирјана Страјнић, истиче да је у делу присутна мултикултуралност, као стваралачки поступак, а да је ауторка одличан наратор, што је и ове вечери потврдила. Радмила Сатарић 
наглашава да су добри људи као звезде. О себи каже да је она уметница живота. Захвалила се домаћинима на гостопримству и посебно истакла одличан досадашњи рад Светлане Матић и Друштва на чијем је челу, на пољу очувања српског језичког и културног идентитета. Песму “Растко” Војислава Илића, говорила је књижевница Деса Буразор Асланиду, гошћа из Штутгарта. Овај књижевни сусрет, као и многе претходне, својим фотографским апаратом, забележио је Душан Борисављевић. Гошћа из Новог Сада је библиотеци “Мина Караџић” поклонила своја ауторска дела “Лепа Петра” и “Савршен шут.” Проф. Светлана Матић је Радмили Сатарић узвратила поклон, дарујући 
своје књижевно остварење “Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи.”