Следећи историјску традицију Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ намерава да отвори нову Аустријско-српску библиотеку са делима аустријских и српских стваралаца.

„Наше друштво се труди да негујући српски језик оживи лик и дело Вукове кћерке, с намером да настави да тако гради мостове културе између Србије и Аустрије. С обзиром на значај књижевности у неговању српског језичког и културног идентитета нашег народа у милионском српском расејању, намеравамо да у Бечу отворимо библиотеку са српским и аустријским књигама, видео документацијом, филмовима и другом грађом“ – најавила нам је професор и академик Светлана Матић, председница друштва „Вилхелмина Мина Караџић“.

Подсећа нас да је Беч био у 19. веку, потом у 20. веку, а посебно између два рата стециште српских културних радника, понајвише писаца и песника, који су овде стварали своја величанствена дела. У аустријској престоници стварали су Достиеј Обрадовић, Вук Караџић, његова ћерка Мина, велики Његош, Бранко Радичевић, Алекса Шантић, а потом Мило Дор, Богдан Богдановић, Драган Великић и други.

“Овај пројекат друштво жели да реализује заједно са Заједницом српских клубова у Бечу, у чијим просторијама би библиотека била смештена и доступна свим заинтересованим читаоцима. То би уједно био и мултимедијални центар, с обзиром на развој модерних технологија и жељи да се привуче што већи број младих људи. Иако кажу да је читање књига запало у кризу, мислим „да се нећемо лако ратосиљати књиге“
–категорична је Светлана Матић, и сам аутор једанаест књига.

Како нам је открила нова Аустријско-српска библиотека зваћа се „Вилхелмина Мина Караџић“, јер је ћерка Вука Караџића била писац и јер је као очева секретарица сачувала литерарно и просветитељско стваралаштво.

„Други разлог за ово име је тај што награда, која се у Србији додељује најбољим библиотекама носи име „Мина Караџић“. На овај начин спајамо расејање и матицу, чинимо да сарадња туђине и отаџбине буде стална. Успоставили смо већ директну сарадњу са Библиотеком града Београда, са директорком госпођом Јасмином Нинков, која ће у Бечу у нашој библиотеци да представи своје најчитаније књиге и најпопуларније писце“ – каже академик Светлана Матић.

У међувремену, председница друштва обратила се за сарадњу и Библиотеци града Беча, са предлогом да заједно раде у овој новој библиотеци и да срађују са Библиотеком града Београда.

„Ова врста културне сарадње део је активности, које су предвиђене Протоколом о сарадњи Беча и Београда, који су двојица градоначелника потписала. Сарадња Беча и Београда у свим сферама модерног живота, а нарочито у привредном, постоји већ пола века. Историјски та сарадња се протеже два века уназад. Беч и Аустрија су одшколовале генерације мудрих и паметних и јако успешних Срба. То је подлога на којој може да се развија наша културна сарадња преко књига, писаца и свих људих уметника“ – сматра Светлана Матић.

Како нас је председница друштва обавестила Библиотека града Београда је одлучила да новој Аустријско-српској библиотеци у Бечу дарује 200 књига из свог фундуса. Библиотеци у Бечу своје књиге дариваће и српски издавачи, као, на пример, кућа „Прометеј“ и поједини аустријси издавачи.

„Наш први велики српски пројекат у оквиру библиотеке и Аустријско-српско културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ биће превођење и издавање књиге „Срби у Аустрији“ на немачком језику. Идеја нам је да Аустријанце преко овог дела упознамо са историјом српског народа у Аустрији и Бечу и да ширимо свест о српској култури у Аустрији“ – рекла нам је на крају разговора академик Светлана Матић, иначе, професор Аустријске школе за образовање деце странаца и малих Аустријанаца.

Марко Лопушина