Поштовани љубитељи културе, драги Вуковци,

Са жаљењем смо примили вест о смрти Др Миодрага Матицког, председника Скупштине Вукове задужбине, који је  преминуо 7. јула, а сахрањен 10. јула 2020. године на Новом гробљу у Београду.

Др Бошко Сувајџић у тексту посвећеном великом борцу за српски језик и књижевност, наглашава, између осталог, следеће: „Миодраг Матицки је рођен 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године. Као уредник едиције Института „Студије и расправе“ уредио је 40 књига. У сарадњи са Матицом српском покренуо је у Институту научне едиције: „Историја српске књижевне периодике“ (монографске обраде појединих стожернисх књижевних часописа, групе часописа и библиографије појединих часописа) и „Библиотека усмене књижевности“. У плодном научном раду, Миодраг Матицки је објавио десетак научних монографија (Српскохрватска граничарска епика 1974; Епика устанка, 1982; Библиографија српских алманаха и календара са великом уводном монографијом – 1986; Поновнице. Типови односа усмене и писане књижевности – 1989; Летопис српског народа. Три века алманаха и календара – 1997; Историја као предање – 1999; О српској прози – 2000; Језик српског песништва – 2003) и низ приређених капиталних научних и критичких издања. Посебно се издвајају књиге посвећене Вуковом језикотворству и приповедачком умећу (Вукове народне приповетке, Вукове мале приче).“

Подсећамо на осврт др Матицког посвећен књижевном стваралаштву проф. Светлане Матић, одржаном 21. октобра 2019. године „Вуковој задужбини“ у Београду. Том приликом, осим ауторке, о Мини Караџић и Милици Стојадиновић Српкињи, говорила је и професор Љиљана Симић. Истакнути књижевник и књижевни историчар је између осталог, подвукао: „Ових дана ми ћемо у време Дана европске басштине у „Вуковој задужбини“ представити ауторку која је са посебном пажњом и на особит начин покушала да нам приближи две велике Српкиње, Мину Караџић и Милицу Стојадиновић Српкињу… Светлана Матић је  трагала у обема књигама за начином како да приближи судбине ове две жене које су обележиле српску књижевност 19. века, које су биле уз Вука и са Вуком. Обе књиге Светлане Матић јесу особити споменари овим хероинама. Она је трагала како да у веку превласти СМС порука, приближи њихове животе и њихова дела на занимљив начин, непосредно, да постану блиски данашњем читаоцу, макар и по цени сажете и романсиране, литераризиране , реконструкције њихових биографија. Определила се за онај тип књижевне комуникације са читаоцем који подразумева и комуникацију са предметом о коме пише, са јунацима књижевноисторијске повести која је предмет њеног дела. То је у српској књижевности вековима познат правац посветних песама и прозног обраћања онима из прошлости, савременицима или пак онима који ће тек доћи. То зовемо :“Дозиви и одзиви“ и то су обраћања којима не недостаје искрености, то може у вештим рукама постати поуздан мост садашњости и прошлости у којима се огледа будућност. А жанровски, показала се најпоузданије епистоларна форма.“

Др Миодраг Матицки ће остати у нашем сећању јер је својим богатим књижевним делом задужио српску књижевност и оставио дубок траг у српској култури и Вуковој задужбини.

 

У Бечу, 14. јула 2020. године                                               За АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“

                                                                                    Академик Светлана Матић