Др Вјера Рашковић Зец добитница награде „Мина Караџић“ за 2024. годину

 У Бечу је 15. јуна 2024. године, у организацији Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“, у просторијама ЗСК, одржана промоција књиге „Коресподенција“, ауторке др Вјере Рашковић Зец, чији је издавач „Свет књиге“ из Београда.

 О богатој биографији ауторке, говорила је академик проф. Светлана Матић, истичући да је Вјера Рашковић рођена у Книну, а основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила у Загребу, где је и магистрирала. Докторску дисертацију је одбранила на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је као професор у средњој школи, била је просветни саветник, предавач на универзитету у Пекингу и лектор на Корнел универзитету у САД.

 Од 1987. године, живи и ради у Бечу, где је предавала у школи као наставник допунске и интегративне наставе за децу из бивше Југославије. Била је председница Културне заједнице југословенских, а касније српских радника. Учествује у раду више културних удружења у Аустрији. Уређивала је и написала рецензије за бројне књиге аутора, који живе у Бечу, Аустралији и Сад. Објавила је преко 200 стручних и научних радова, највише из методике наставе језика и књижевности. Изнедрила је више од тридесет књига и романа. Са др Сандом Рашковић Ивић, приредила је књигу „Јован наше душе“, па је књига „Коресподенција“ наставак исте, где ауторка у првом делу објављује своју коресподенцију са познаницима, пријатељима и својим ђацима, а у другом делу књиге су сведочења и опроштајна писма познаника и пријатеља, од трагично страдалог млађаног Јована Ивића.

 У програму су, поред ауторке, учествовале: књижевница Славица Клајн, проф. Милева Џокић и Весна Јовановић, вероучитељ.

 У делу књиге, који се односи на коресподенцију о Јовану, ауторка подвлачи: “Судбина ме одвела на неслућене границе живота и смрти. Нагли преокрет десио се протеклог датума 20. јануара 2022. године, чију трагику доживљавам симболом невоље у комбинацији трију двојки повезаних са нулом. Одлазак од тога дана нисам нити хоћу повезати са ријечју смрт. За мене је он отишао у бољи живот, гдје нема мука и боли, које, јање моје, проживљавао на Земљи… Не зна се да ли је био паметнији, образованији или љепши.“

 Дискусија која се развила, након читања делова из ове значајне, а пре свег, књиге са тужном тематиком, односила се на проблеме и изазове са којима се  данас, млади људи суочавају, у време треће технолошке револуције, превенцији суицида, као и могућностима да им се помогне, да се снађу у безнађу. Велику улогу у томе играју: породица, школа, стручњаци,  вршњаци, средина, а и медији.

 Академик професор Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ је др Вјери Рашковић Зец, која је потпредседница Друштва, уручила награду „Мина Караџић“ за 2024. годину. У образложењу се наводи да је лауреат за изузетне резултате у очувању српске културе у дијаспори. Напомињемо да су до сада, ову награду добили Њ.Е. др Небојша Родић, садашњи амбасадор РС у Црној Гори и др Марко Лопушина из Београда.

 Проф. Светлана Матић обавестила је присутне да ће Друштво на чијем је челу, на јесен организовати програм посвећен обележавању 200 година од рођења Бранка Радичевића. Овај значајан јубилеј у српској књижевности и култури, биће обележен заједно с Амбасадом Републике Србије у Аустрији, о чему ће јавност бити накнадно обавештена.